Музеј ћирилице – кућа историје, али и будућности националног писма

Sputnik
У данашњој емисији откривамо зашто је отварање Музеја ћирилице у Бајиној башти догађај од прворазредног значаја за културу, али и како су фотографије откриле повезаност српских и руских светиња.
Да ли је Западна Европа ушла у завршну фазу самопоништавања и каква је будућност европске културе, питања су којима се бави књига „На гробљу европских вредности“, о којој разговарамо са њеним аутором, социологом и новинаром Слободаном Рељићем.
Чиме све фотографска поставка „Светиње Санкт Петербугра“ о два велика руска храма – Исакијевског сабора и Цркве васкрсења Христовог – опомиње да архитектура и уметност нису само материјални споменици, већ носиоци смисла, наде и молитве, у каквој је вези ова и изложба „Српске светиње“, отворена у граду на Неви – сазнајемо од фотографа Миодрага Бранковића, аутора „Српских светиња“ и кустоса изложбе „Светиње Санкт Петербурга“.
Да ли ће Музеј ћирилице, чије је отварање заказано на Светог Саву 27. јануара, бити место где се чува, негује и промовише српско писмо кроз историју, или ће као национална установа негујући савремено стваралаштво бити дом у коме ће се усмеравати и будућност националног писма – питамо универзитетског професора Виктора Савића.
Да ли ће први Београф филм фестивал који почиње 30. јануара селекцијом „Поглед иза огледала“, вратити ауторски филм у центар пажње – бирајући остварења која су „више од пуког одраза у рефлективном стаклу и која трагају за емотивном, а не фактографском истином – за „Орбиту културе“ објашњава селектор овог програма, филмски и телевизијски редитељ Горан Николић.
Коментар