Посебан ми је осећај када сам на сцени, много другачији него када глумим на филму или у серији, волим жив аплауз, то је као неки отвор у који гурам све већу и већу енергију и маштом достиже све веће нивое, рекла је наша саговорница. Марко додаје да је њихов заједнички рад, који траје већ седам година, невероватно искуство и да се у неким тешким ситуацијама види снага глумца.
“Приватни и пословни однос са колегама могу да одвојим, не морам са свима да се дружим, али када радимо на неком пројекту једини циљ треба да нам буде да пројекат буде добар и да се пренесе порука дела. Зато је важно да сви буду добар тим, буду отворени и дишу заједно на сцени”, рекла је глумица.
Марко Милошевић додаје да када се нека представа игра неколико пута онда и тело и глава почињу да спонтано реагују на сцени, иако је, можда, иза сцене размишљао о томе које намирнице му недостају код куће. Наглашава да сваким истраживањем лика глумац истражује и сазнаје нешто ново о себи и својим особинама, као и да на сцени мора да буде стопостотно присутан и физички и ментално.
Осврћући се на студентске дане, наша саговорница је истакла да је то био диван период, али да није била припремљена на оно што је чека након студирања.
“Ви уђете потпуно чисти на Академију, спремате се и негујете се у малој групи, а велика сте породица. У том тренутку не осећате да је негде тамо напољу неки велики проблем, мислим пре свега на велики број кастинга за које се припремамо, а онда не пролазимо по неколико пута. Осим тога, не припрема нас ни на пут до каријере, можда би требало да се мало на Академији дотакнемо и тих тема”, рекла је глумица.
Млади уметници закључују да највише воле да раде представе за децу у “Пан театру” јер су то најлепша искуства, играти се са децом, улепшавати им дане и потпуно им се посветити.