Поводом осамдесете годишњице ослобођења система логора Јасеновац у Дому Народне скупштине отворена је изложба - „Јасеновац – трајна опомена“
Стручњаци Музеја жртава геноцида су на изложби представили део архивске грађе коју баштине у својим збиркама и фондовима, а која сведочи о животу, смрти, борби и страдању логораша у Јасеновцу
Аутентични предмети, видео снимци, фотографије, документа, само су неки од изложених експоната
Говорећи на отварању, аутор изложбе, извршни директор Музеја жртава геноцида Никола Милошевски је истакао да је Јасеновац био „највеће место страдања српског, јеврејског и ромског народа на територији НДХ”
Упркос томе што су на територији НДХ постојали и други логори, Јасеновац свакако представља један од најмонструознијих логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата.
Смрт је била друго име логора. Усташе су се готово такмичиле у смишљању што монструознијих начина убијања. Садистичка убиства сматрана су пожељним, те су тако злочинци жртве убијали ударцима маљем, секиром, будаком...
Потврду монструозности страдања у систему логора Јасеновац пружа и чињеница да ни најмлађи нису били поштеђени.
Изложба је својеврсни историјски час, где изложени предмети "приповедају" о страдању у логора смрти Јасеновац, симболу геноцида који су починиле власти Независне Државе Хрватске
Злочини које је државни систем НДХ починио над припадницима српског, јеврејског и ромског народа у Другом светском рату, недвосмислено испуњавају све критеријуме дефиниције геноцида
Напредовање јединица Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије са истока, код управе логора је изазвало страх од одговорности, те су отпочели са систематским уклањањем трагова својих злочина и ликвидацијом преосталих заточеника
Убрзана ликвидација заточеника, навела је једну од последњих група логораша да крену у пробој логора. Шест стотина очајних људи кренуло је 21. априла 1945. у јуриш ка слободи. Пробој је преживело њих 117. Један од њих је и Јован Живковић чија војна књижица део поставке
Заинтересовани посетиоци могу да се обрате Групи за едукацију Народне скупштине на бројеве телефона 011/3026-273 и 011/3026236.