Може ли се потенцијална куповина Гренланда посматрати као наставак класичне традиције територијалне експанзије САД у 19. и раном 20. веку? Може ли се то описати као облик америчког „неоимперијализма“ у 21. веку и да ли се случај Гренланда уклапа у тај концепт?
„Потенцијална куповина Гренланда свакако се може посматрати као наставак класичне традиције територијалне експанзије Сједињених Држава, која датира још од куповине Луизијане за време Томаса Џеферсона, а обухвата и куповину Аљаске у 19. веку, као и припајање Хаваја. Уколико би таква аквизиција била успешна, она би се јасно уклопила у тај историјски континуитет. Ипак, не бих то нужно назвао неоимперијализмом, јер тај појам подразумева стварање империје. С обзиром на то да се чини да је намера интеграција Гренланда у Сједињене Државе или његово задржавање као територије сличне Порторику, реч је пре о повратку политици територијалног ширења него о изградњи класичне империје“.
Када би Сједињене Државе постале друга највећа земља на свету по површини, како би то утицало на њихов геополитички статус и улогу у глобалном систему?
„Чак и ако би Сједињене Државе овом аквизицијом постале друга највећа земља на свету по површини, то не би суштински променило њихову улогу у глобалном систему. САД су већ водећа сила у економском, финансијском и војном смислу. Поред тога, велики део Гренланда је ненасељив и изузетно хладан, што значи да је мало вероватно да би привукао значајнији број становника и да би, по америчким стандардима, остао слабо насељен. Иако би се територија САД значајно проширила, примарна вредност Гренланда била би у војне сврхе и у експлоатацији сировина.“
„Иако би куповина Гренланда олакшала америчко деловање на Арктику, Сједињене Државе су већ значајна арктичка сила. Како се лед буде топио и конкуренција око ресурса појачавала у наредним деценијама, САД ће остати важан актер без обзира на питање власништва. Ова иницијатива делује као део грандиозне визије, али треба имати у виду да Сједињене Државе већ сада могу да остваре већину својих стратешких циљева у постојећим околностима. На основу уговора са Данском из 1951. године, САД већ имају могућност да шире своје војно присуство и баве се експлоатацијом ресурса. С обзиром на то да је Данска кооперативан партнер, формално власништво над Гренландом не би значајно променило стратешку будућност Сједињених Држава.“
Може ли такав потез довести до преиспитивања сфера утицаја на Арктику и појачати конкуренцију између САД, Русије и Кине?
„Такав потез свакако би могао да доведе до преиспитивања сфера утицаја и појача конкуренцију између Сједињених Држава, Русије и Кине. Ипак, та конкуренција је већ прилично интензивна због топљења леда, које омогућава лакшу експлоатацију сировина и отвара арктичке поморске путеве. Иако би куповина Гренланда могла додатно појачати те тензије, важно је напоменути да Русија и Кина већ знају да уговор из 1951. године омогућава САД да слободно делују на тој територији. Сходно томе, тежња ка формалном власништву више је повезана са грандиозном визијом америчке експанзије него са суштинском променом стратешких способности. Без обзира на то да ли Сједињене Државе званично преузму Гренланд или не, оне су ионако биле предодређене да буду један од главних актера на Арктику у условима растуће регионалне конкуренције. У коначници, ова ситуација више одражава тежњу ка симболичком националном престижу него реалну потребу за очувањем америчког утицаја на северу.“
Погледајте и: