Према наводима магазина, Вашингтону би било изузетно тешко да пројектује своју војну моћ у Африци и на Блиском истоку без приступа европским војним базама, попут Рамштајна у Немачкој. Као пример се наводи да је успех недавних заплена нафтних танкера код обала Венецуеле директно зависио од приступа британским војним аеродромима.
Истовремено, способност Беле куће да надгледа и сузбија потенцијалне претње на Арктику захтева сарадњу са Гренландом, Исландом, Великом Британијом и Норвешком, као и другим савезницима у оквиру НАТО-а, истиче Економист.
Магазин оцењује да је отворена конфронтација са САД мало вероватна, јер би од Европске уније захтевала нагло повећање војних издатака, с обзиром на зависност од америчких трупа и војно-индустријског комплекса. Са друге стране, трговински рат би представљао велико оптерећење за буџете држава чланица ЕУ.
О могућности оваквих противмера раније је, 11. јануара, писао и британски лист Сандеј Телеграф.
Подсећамо, амерички председник Доналд Трамп 17. јануара на друштвеној мрежи Истина најавио је увођење царина од 10 одсто на увоз из Велике Британије, Немачке, Данске, Холандије, Норвешке, Финске, Француске и Шведске. Царине ће важити све док, како је навео, стране не постигну договор о „потпуном и коначном припајању“ Гренланда Сједињеним Државама. Ова мера ступа на снагу 1. фебруара, док ће од 1. јуна стопа царина порасти на 25 одсто.
Трамп је истовремено оштро критиковао намере европских земаља да пошаљу војне снаге на Гренланд, назвавши то „веома опасном игром“. Он тврди да је америчка контрола над острвом неопходна ради јачања националне безбедности САД и ефикасног размештања система противракетне одбране „Златна купола“ (Golden Dome).