Генерално говорећи, 2026. година биће веома економски лоша за цели западни свет, тако да ће те унутрашње тензије и препреке нормалном функционисању привредних структура Запада додатно утицати на економску кризу због тога што им следи крах берзе, сматра Павловић.
„Тек ће ући у огромне економске, а одатле онда и у политичке проблеме. Тако да све то погоршава цело то стање Запада, унутар Запада, са отвореном амбицијом Америке да се прво имају намирити сви њени интереси, а да такозвани партнери у Западу могу да задовољавају своје интересе само у остатку онога што им Америка дозволи.“
Трамп ће брзо узети Гренланд
Доналд Трамп ће сасвим сигурно анектирати Гренланд а како ће фактички то урадити, да ли подмићивањем људи који тамо живе, па референдумом и онда припајањем или ће се просто војно ушетати тамо, то је ствар којој не треба превише придавати значаја, сматра Павловић.
До сада су се на Гренланду о могућој анексији оглашавали људи који су више позиционирани и лако долазе у прилику да кажу шта мисле, али би се на референдуму доста лако подмитили они који су на „доњој половини“ друштвене лествице, додаје Павловић.
„Али сасвим сигурно ће, и то врло скоро, Трамп морати да заврши Гренланд пошто иду избори за Конгрес и Сенат и онда је то једини опипљиви успех у политици коју је водио. Тако да је то за нас врло добра вест зато што продубљује кризу НАТО. Одједанпут је НАТО у огромној кризи не само због тога што му следи неминовни пораз у рату против Руске Федерације у Украјини, већ сада и изнутра. То је одлична ствар и уколико би се определиле кључне државе Европе, а пре свега Немачка, да повуку сагласност за војне базе у својој држави, то би био тренутачни распад НАТО, што је за нас тек добро.“
Крај бајке о НАТО
Другим речима, све те околности везане за Гренланд за нас су, геостратешки говорећи, врло добре, јер нам отварају много већи маневарски простор, а свима другима показује колико је та цела прича о НАТО некаквом гаранту демократије у свету – обична бајка, додаје Павловић.
Јер познато је колико НАТО заправо у својим уговорима које закључује са државама иде далеко изван војних питања и меше се у све, истиче Павловић.
„И свашта је, у ствари било бајка док је тај империјални чекић деловао јединствено. А сада кад је Америка преузела самосталну империјалну иницијативу, онда наравно долази до кризе у НАТО што се најбољи види на Гренланду.“
Како истерати америчке базе из Европе?
Према Павловићу, технички је могуће протерати америчку војску из база у Европи, а нажалост ми смо та искуства стекли током распада Југославије кад је касарнама ЈНА искључивана вода и струја па једна тако велика организација просто није могла да живи у непријатељском окружењу.
А то значи да ни америчке јединице из Европе не би биле истеране војно, али би дошле у једну позицију којој би им било немогуће да опстану, објашњава Павловић.
„Али сумњам да ће до тога доћи. Дакле, све и ако дође, а ја мислим да ће доћи до анексије Гренланда, не верујем да ће се Немачка, свакако не под Мерцом, определити за тај други потез, који би иначе био одличан за Немачку. То одвајање од Америке им је једина шанса да крену неким путем стабилизације и развоја. Француска би вероватно кренула путем Немачке, али она и нема америчке базе. А ове друге државе, ту би дошло до потпуног распада јер ако нема те централне војне базе, онда вам и ове велике војне базе у Румунији и сличне не значе ништа. Али ту се за нас поставља један врло велики проблем, чак и да не дође до тог коначног пуцања НАТО.“
Јер најављено повлачење војних ефектива америчке војске независно од Гренланда, могло би довести до повлачења из Бондстила и ту би се највише требало бојати преношења те базе у руке Турака, што би за Србију био највећи могући безбедносни ризик, закључио је Павловић.
Америчко-европски царински рат у најави
Лидери европских земаља којима је амерички председник Доналд Трамп запретио новим царинама због противљења његовој намери да купи острво Гренланд, оценили су најновији потез САД као погрешан, неприхватљив и изненађујући и најавили јединствен одговор Европљана.
ЕУ могла би да прибегне економским санкцијама, увођењу трговинских царина или чак претњи затварањем америчких војних база на својој територији како би извршила притисак на САД у вези са будућношћу Гренланда, пише магазин Економист.
Трамп је најавио увођење казнених царина за Немачку, Француску и шест других европских земаља, наводећи као разлог несагласност око питања америчког преузимања Гренланда.
„Почев од 1. фебруара, Данска, Норвешка, Шведска, Француска, Немачка, Уједињено Краљевство, Холандија и Финска суочиће се са царинама од 10 одсто на робу која се испоручује у Сједињене Државе“, написао је Трамп у објави и додао да ће од 1. јуна царине бити повећане на 25 одсто.
Погледајте и: