Јасно је да је растућа тензија између Брисела и Вашингтона која постоји и која ће, очигледно доминирати у неком наредном периоду нешто што ставља Кијев у изузетно тешку ситуацију, сматра Митић.
Украјина гурнута у трећи план
И то не само зато што питање Украјине ставља у други, па понекад и у трећи план, већ, пре свега што једноставно сам трансатлантски раздор не одговара Украјини која је покушавала на све могуће начине да избегне првобитни Трампов план на основу 28 тачака, додаје Митић.
„Ту је играла на карту европске коалиције вољних, али са друге стране, Украјини јесте био циљ да се тај план ревидира, али да се опет не створи и дефинитиван раздор између САД и ЕУ. Јер сами знају да без подршке САД не могу да рачунају на било какав успех, нити на бојном пољу, нити у политичком или дипломатском, или у смислу економског развоја. Тако да је ово једна изузетно тешка ситуација за Кијев и за Зеленског и свакако ће наставак ових геополитичких размирица између Брисела и Вашингтона и убудуће све више шкодити Кијеву.“
Разбацивање новцем кога нема
Цифра од 800 милијарди долара је баснословна и заиста енормна у сваком погледу пошто је много већа од целокупне помоћи коју је Украјина добила од 2022. године од стране политичког Запада, наглашава Митић.
Практично је реч о истом износу ког је Европска унија наменила у свом фонду за поновно наоружавање Европе и тих 800 милијарди долара довољно говори о томе у каквој се цифри ради, додаје Митић.
„Знамо и да је ЕУ пре неких месец дана једва успела да се договори око задуживања за 90 милијарди, скоро па десет пута мањој цифри и ту се чак неколико држава издвојило јер нису желеле да подрже тај пројекат, попут Чешке, Мађарске и Словачке. Са те стране то је заиста огромна цифра. Друго питање је, наравно ко би прикупио једну такву цифру. Знамо да је, 'Блек рок' учествовао у разговорима са владом у Кијеву, негде у децембру и да би они били ти који би координирали или правили тај пројекат. Али знамо и да је 'Блек рок' већ имао безуспешне покушаје, још у јесен 2022. године.“
Ко плаћа реконструкцију а ко „скида кајмак“?
Челници „Блек рока“ су више пута покушавали и 2023. и 2024. године и то на основу много скромнијих сума да направе један пројекат тзв. реконструкције и обнове Украјине али нису у томе до сада успевали, подсећа Митић.
Поставља се и питање на шта ће се потрошити тај новац који би с једне стране био усмерен за реконструкцију јавних објеката али се чини да ће значајан, можда и већи део бити везан за бизнис пројекте усмерене ка профиту, попут рударења литијума и других ретких метала, додаје Митић.
„Дакле, питање које се овде поставља је коме ће ићи тај профит? Да ли ће, у ствари Европљани бити ти који ће давати новац за финансирање обнове јавне инфраструктуре, док би амерички бизниси ишли на то да буду у тим профитабилним аспектима експлоатације и обнове Украјине. То је такође једно питање које поготово сада добија додатно на значају услед све већег раздора између ЕУ и САД. Наравно, посебно у контексту најновијих неслагања и тензија везаних за Гренланд, што се сматра и узроком за то да се овакав неки споразум не постигне у Давосу. Мада он сам у себи носи читав низ ових нелогичности о којима сам до сада говорио.“
Међутим, јасно је да некакав договор о реконструкцији Украјине мора да постоји а његов саставни део биће и део Трамповог плана за постизање споразума и самим тим мораће да се дође до некаквог договора у неком тренутку, уколико се жели потписивање споразума, сматра Митић.
Украјина остала без 800 милијарди долара
Тај споразум, са друге стране морао би да буде много и прецизнији и много реалистичнији од споразума о реконструкцији Украјине од 800 милијарди долара, закључио је Митић.
Одложено је потписивање плана за обнову Украјине, пренео је „Фајненшел тајмс“ позивајући се на неименоване званичнике.
Најављено представљање такозваног „плана просперитета“ вредног 800 милијарди долара који је требало да буде усаглашен између Украјине, Европске уније и Сједињених Америчких Држава на Светском економском форуму у Давосу, одложено је.
Разлог су дубока неслагања између Вашингтона и европских престоница у вези са Гренландом, као и иницијативом америчког председника Доналда Трампа о формирању „Савета мира“ за Газу.
Колико су Кијев и Зеленски запали на западну маргину, говори и чињеница да украјински лидер није ни дошао у Давос, измишљајући разне изговоре.
Погледајте и: