Милинковић-Савић је отворено говорио о себи, шалио се на рачун своје позиције и низао је анегдоте једну за другом.
„Био сам нападач, голгетер каквог не можете ни да замислите, какав сам шут имао!“
Заиста, првобитна идеја била је да игра центарфора, пре него што се пребацио на гол. Од жеље да постиже голове, стигао је до тога да их спречава.
„Окретао сам се и шутирао, никада нисам додавао лопту, био сам себичан, морам то да признам. Видео сам само гол, желео сам ја да постигнем погодак. А онда сам видео шта се данас од нападача тражи у фудбалу: много спринтова, много трчања. Онда је боље стати на гол, мање се трчи“, искрен је био Вања.
Sрпски голман Наполија се нашалио и на рачун Контеа, али и на рачун брата Сергеја.
„Мало му недостаје Италија, види се јер се често враћа. Када се навикнеш на Италију, тешко је променити. Против мене, међутим, никада није постигао гол и никада неће: то је наш изазов, између нас, браће, још од детињства.“
О тренеру Антонију Контеу је рекао:
„Мислим да има исту глад за успесима као и ја. Шта год да радим у животу, желим да побеђујем. Чак и када будем имао децу, никада им нећу дозволити да победе. Морам да тријумфујем по сваку цену.“