Стручњаци оцењују да је тешко рећи да ли ће Русија добити назад замрзнута средства у САД или не, али је идеја да се она искористе као међународни дипломатски актив – веома добра, јер то значи да Москва може управљати тим средствима ради постизања спољнополитичких циљева.
Пoред тога, оцене су да је Путинов предлог посебно важан за САД, с обзиром на то да највеће земље ЕУ изражавају сумњу у вези са приступањем Савету мира, а евентуално учешће такве светске силе као што је Русија у раду овог органа учиниле би иницијативу шефа Беле куће значајнијом и утицајнијом.
Руски политиколог Јуриј Светов истиче да Русија још није званично одлучила да ли ће да буде део Савета за мир, али подржава иницијативе које је покренуо Доналд Трамп и све кораке који воде ка миру и решавању сукоба. Према његовим речима, ситуација са замрзнутим руским средствима веома је компликована и тешко је прогнозирати шта ће бити са око 300 милијарди евра који се налазе на рачунима у западној Европи и САД.
„Русија се бори за повраћај тих средстава, а чак је поднела и тужбу против ‘Јуроклира’, где су депонована замрзнута руска средства. Та тужба је, између осталог, подигнута и зато што они камату које добијају на те замрзнуте паре, без дозволе Руске Федерације, усмеравају на помоћ Украјини. Што се тиче тих средстава, управо смо чули саопштење премијера Белгије - земље у којој се налази највише тих средстава - који је рекао: ‘Ми та средства не можемо конфисковати, јер нисмо у рату са Русијом, а пошто не ратујемо - то не можемо учинити’. Дакле, ово је веома сложено питање“, наводи Светов.
Запад гледа на замрзнута руска средства као на средство политичког притиска. Порука је јасна - ако Русија поступи по захтевима Запада, могуће је да ће део средстава бити враћен, каже Светов.
„Главни циљ који је поставио Запад је да та средства иду Украјини. При томе, украјинска власт, на челу са Зеленским, тражи да та средства иду на репарацију Украјине. Међутим, репарације по правилу исплаћује поражена страна, као што је нпр. Хитлерова Немачка плаћала репарације. Русија није поражена страна, зато никаквих репарација неће бити“, истиче Светов.
Имајући у виду сложеност ситуације са замрзнутим средствима, Русија разматра могућности њиховог располагања заједно са САД, додаје експерт, истичући да се преговори око тога воде управо са Американцима, а не са Европом. Конкретно, додао је он, пажња је посвећена средствима која се налазе на рачунима у САД.
„Предлог Путина је да једна милијарда иде Савету мира за Газу, а остала средства могу бити усмерена за обнову територија у зони Специјалне војне операције. Приметно је да Путин није рекао чије територије - руске или украјинске. Рекао је територије које су страдале од ратних дејстава. Можда то могу бити и украјинске“, каже Светов.
Борба око замрзнуте руске имовине
У сваком случају, свако коришћење замрзнуте руске имовине без сагласности Москве могло би се окарактерисати као отворена пљачка, што би могло да изазове озбиљне и оштре узвратне мере Русије.
„Американци су током преговора у Енкориџу предлагали да одређени део замрзнутог новца иде на обнову Украјине, при чему би контролу над тим средствима имали Американци, а половина прихода од пројеката реализованих тим средствима требало би да иде САД. Европа се побунила и изјавила: ‘Како то да новац замрзнут у Европи користе Американци?’. Другим речима, ‘новац смо отели ми, а користиће га Американци’. Та тачка је избрисана из Трамповог мировног предлога“, каже Светов.
Што се тиче могућег враћања замрзнутих средстава, саговорник каже да је тешко прогнозирати исход, али истиче да Русија не губи наду да ће средства бити враћена, оцењујући да ће цео процес бити дуг и веома сложен.
„То није њихов новац, па могу да тргују, тим пре што Европљани добијају камату од тих средстава, а мислим да и Американци такође користе та средства. То је туђи новац од кога они имају профит“, нагласио је Светов.
Допринос Русије од милијарду долара Савету мира захтеваће деблокирање руске имовине у Сједињеним Државама, а тај новац би требало да буде усмерен ка обнови Палестине.
Светов истиче да Москва цени Трампове иницијативе и подржава све кораке који воде ка миру и решавању сукоба.
„Сада је Трамп дао тај предлог, а ми разматрамо нашу спремност да се прикључимо Савету мира. Обратио бих пажњу да су данас у Москви били преговори између председника Путина и палестинског лидера Абаса. Мислим да није случајно што се у истом дану у Москви одржавају преговори са Абасом и са Американцима, а питање Појаса Газе ће, наравно, бити размотрено. Имајући у виду да председник Путин одржава дијалог са премијером Израела - Нетанјахуом, улога Русије у решавању ситуације у Појасу Газе је много важнија и значајнија него што то изгледа у информационом простору“, каже Светов.
Русија сматра, подсећа Светов, да је трајно решење за Блиски исток могуће само на основу формуле Савета безбедности УН, која подразумева стварање палестинске државе.
„Да ли је то реално у овим околностима, није баш јасно. Али пошто су ратна дејства тамо престала захваљујући напорима које су предузеле Сједињене Државе и Трамп, то ми подржавамо”, закључио је Светов.