И ту неће бити промена, или простор за промене у Европи може да буде само утолико уколико Америка буде реално кориговала свој курс, наводи уредник портала Факти Ђуро Билбија поводом развоја догађаја на релацији Европа – САД.
Европљани потезима које тренутно вуку, сматра он, покушавају неку врсту дриблинга, један је усмерен ка Америци везано за Гренланд, а други према Русији у вези с Украјином, али је њихова рачуница узалудна јер ће ударити у два зида – урушавање фронтова пред руском војном силом и чињеницу да не знају шта су се тачно договорили Трамп и Путин.
Промена реторике али не и курса према Русији
Кад је реч о иницијативама појединих европских политичара за обнову дијалога с Русијом, Билбија у емисији Свет са Спутњиком каже да не верује да су оне искрене. Недавне изјаве европских политичара попут Емануела Макрона, Ђорђе Мелони и Фридриха Мерца о потреби обнове контаката с Москвом он тумачи као „површинско лавирање“ пре свега за унутрашњу употребу како би себи олакшали позиције суочени са све већим незадовољством домаће јавности.
„Кад Мерц каже да је Русија европска земља и да треба тражити компромис с њом он тиме поручује нешто бирачком телу које се одваја од курса његове странке а у правцу Алтернативе за Немачку. Макрон је сувише неозбиљан да би се његове изјаве могле узети у обзир, а Мелонијева изиграва нешто између Виктора Орбана и Доналда Трампа, покушава да ухвати неку средину“, образлаже свој став Билбија, подсећајући да се истовремено Европа, посебно Немачка бесомучно наоружава.
Главни уредник портала Нови стандард Александар Вујовић сагласан је да, ако Европа и донекле мења реторику, то не значи да коригује курс према Русији.
„Што се тиче Мерцове изјаве, она се уклопила у ехо сличних изјава које су дошле прво од Емануела Макрона, потом и од Ђорђе Мелони, што им додатно даје на тежини јер указује на неку врсту синхронизације у три кључне европске државе. Јер Британија ипак није део ЕУ а није ни за било какво зближавање с Русијом. Заправо нису ни ове три државе за зближавање, али кључни разлог зашто оне то говоре јесте што не желе да буду кусур у Трамповом договору с Путином“, сматра саговорник Спутњика.
Он подсећа да је руски председник више пута говорио, примајући недавно акредитиве нових амбасадора у Москви, да је Русија отворена за обнову односа са свим државама у Европи без изузетка.
„То је била нека врста реакције на ове изјаве Европљана. Тај дијалог ће се вероватно успоставити, нема разлога да он не буде успостављан, али у њему неће бити суштинског напретка, бар не на кратки рок. Да би се то догодило мора да дође до комплетне смене политичких елита у Европи. Али чак и када би се догодила смена елита, чак и када би свака европска држава на челу имала политичара Орбановог калибра и његове геостратешке визије, потребан је процес европске еманципације од Америке, а то би могло да траје деценијама”, аргументује свој став Вујовић.
Притом, Европа је у овом тренутку тотално зависна од Америке, наглашава он а као пример наводи чињеницу да су Немци послали у Данску као знак подршке за Гренланд неколико авиона Ф-35 који буквално не могу да раде ако неко у Белој кући притисне дугме.
“Како ће се они супроставити Америци? Европа нема суверености ни независности, апсолутно ни на једном пољу. Без Америке њихова привреда би нестала. Нема софтвер за индустрију, нема информатичке технологије, нема ништа”, реторички пита Вујовић.
Кључно је шта су договорили Путин и Трамп
Зато, како каже, Европа може да прича шта хоће, али без заокрета у Белој кући ни она не може да суштински направи заокрет у политици према Русији.
Билбија истиче да је Европа годинама пристајала на свој вазални однос према Американцима и да није у питању само њена елита него је та зависност много шира, дубља и опакија по саму Европу.
“Они су генерално зависни и ако се погледа власничка структура кључног европског бизниса он је у доброј мери под америчком контролом и у америчком реалном власништву. Сви говоримо, рецимо, да је Рајнметал немачка фирма, али иако се она налази на територији Немачке заправо је америчка. И није једина, таквих је много… Смешно колико је то све легло под Американце - и у томе су уживали свих ових претходних деценија и имали неки додатни маневарски простор у свом БДП-у”, каже наш саговорник.
Билбија истовремено примећује да чак и кад би Европа хтела да се еманципује од Америке питање је да ли би јој Трамп то дозволио, баш као што у причи Насрадин хоџа каже - “пустио бих ја њега, али неће он мене”.
Он додаје да је у свему овоме велика а можда и највећа непознанинца шта су се суштински и стратешки договорили Трамп и Путин, не само на Аљасци, него и до Аљаске, јер Аљаска је била само финиш, глазура на нечему што је договарано и пре тога. А нема дилеме да за Трампа Европљани у његовим односима с Русијом - не постоје, напомиње Билбија.