"Уставни суд БиХ није био надлежан да решава у овом поступку. Изашао је ван граница уставности, законитости, чак и оног Устава на који се позива. Поготово када су у питању одлуке Владе Републике Српске. Оне ничим нису доведене у питање нити могу бити доведене у питање. Тако да сви они који су забринути немају разлога да се брину, а сви они који се радују, џаба се радују из разлога што смо могли видјети у образложењу, уопште се није расправљало о одлукама Владе Републике Српске", рекао је Минић.
Минић је још једном поручио да апсолутно не постоји било каква бојазност у функционисању Владе Републике Српске ни у претходном, ни у овом периоду.
"Када је у питању Република Српска она остаје у пуном капацитету са свим важећим одлукама. Идемо даље и не обазиремо се на неке ствари којима желе само да унесу нервозу и немир код грађана Републике Српске, али у томе неће успети", додао је Минић.
Он је подсетио да је ово више деловање странаца, колико су год могли да завршавају овај процес.
"У смислу да они одлучују ко је ко. Да је ЦИК тај који може све радити, да је Уставни суд БиХ неко ко може да на овакав начин да се односи према Републици Српској. Ово је нонсес у праву, излазак ван овлашћена и граница, поготово оваквог крњег Суда, али то нема никакве везе и не може утицати на одлуке Владе Републике Српске", истакао је Минић.
Крњи Уставни суд БиХ без српских судија, након дводневног заседања на пленарној сјединци, донео је одлуку о уставности Владе Републике Српске на челу са Савом Минићем која је изабрана 2. септембра 2025. године.
Сходно томе, у меритуму предмета, крњи Уставни суд БиХ је закључио да су оспорене одлуке у периоду од њиховог доношења 2. септембра 2025. године до стављања ван снаге 18. јануара 2026. године биле у супротности са Уставом БиХ, јер су донесене на основу Одлуке о предлогу кандидата за председника Владе Републике Српске коју је донео Милорад Додик 23. августа 2025. године, иако му је "мандат председника Републике Српске престао са 12. јуном 2025. године као даном правоснажности пресуде Суда БиХ", која је за правну последицу имала престанак мандата председника Републике Српске, што је накнадно само декларативно констатовано у поступку пред ЦИК БиХ, пренела је РТРС,
Захтевом су биле оспорене Одлука о избору председника Владе Републике Српске, Одлука о избору чланова Владе Републике Српске, Одлука о превременом ступању на снагу Одлуке о избору председника Владе Републике Српске као и Одлука о превременом ступању на снагу одлуке о избору чланова Владе Републике Српске.
Погледајте и: