НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Високи 8 метара, а нису имали ни корен, ни гране, ни цветове: Решена мистерија првих џинова на копну

Први џиновски организми на копну, некад високи и до 8 метара, права су праисторијска мистерија. Прототаксити су имали глатке стубове налик деблима, али без грана, лишћа или цветова. За разлику од дрвећа, нису имали прави систем корења, већ су највероватније били причвршћени за тло једноставном луковичастом базом.
Sputnik
Откако су њихови први фосили откривени средином 19. века, научници расправљају о њиховом месту на стаблу живота, да ли су то џиновске гљиве, огромне алге или нека врста биљака, пише ,,Пхис.орг“.
Међутим, појавили су се нови докази који би могли помоћи да се ово питање коначно реши.
Студија објављена у журналу ,,Сајенс Адванцес“ наводи да су прототаксити припадали досад непознатој, али изумрлој грани живота.
Истраживачи су проучавали примерак врсте Прототаксити таити пронађен у налазишту Раини черт у североисточној Шкотској. Ово палеонтолошко налазиште познато је по добро очуваном биљном, гљивичном и животињском материјалу.
Тим је користио ласере и 3Д снимање како би завирио унутар фосила и упоредио њихов хемијски састав са другим фосилима пронађеним у истој стени.

Две значајне разлике

Унутрашња анатомија Прототаксити таити била је састављена од испреплетаних цеви које су се спајале у веома сложеним разгранатим регионима.
Док гљиве имају једноставне мреже дугих, цевастих структура званих хифе, примерак прототаксита имао је много сложенију унутрашњу структуру. Састојао се од три различита типа цеви и густих чворишта где се оне гранају и повезују.
Да би проучили његов хемијски отисак (хемијски потпис који организми остављају на основу ћелија од којих су сачињени), тим је користио вештачку интелигенцију. Протеин хитин се често детектује у фосилизованим гљивама и инсектима, али је у потпуности недостајао у узорку прототаксита. Такође су користили вештачку интелигенцију да провере да ли се његова хемија подудара са било којим живим организмом. Није се подударала.
Истраживачи су одбацили могућност да су ови џиновски фосили гљиве или биљке. Уместо тога, закључили су да су прототаксити били чланови изумрле лозе еукариота (организама са сложеним ћелијама).
,,Наш интегративни приступ... поткопава хипотезу да је Прототаксити таити био специфична мешинарка и гљива крунске групе уопштено, већ уместо тога подржава сврставање прототаксита у раније неописани изумрли еукариотски род“, навели су истраживачи у студији.
Ови налази су можда коначно решили дугогодишњу мистерију о правој природи прототаксита. Ипак, вероватно ће бити потребне додатне анализе и нова открића фосила пре него што се ови резултати прогласе коначним.
Погледајте и:
Коментар