ЕКСКЛУЗИВНО Српски и руски научници открили непознату галаксију – на трагу нових мистерија свемира

Ово за Спутњик каже др Ана Митрашиновић, научни сарадник Астрономске опесерваторије Београд, вођа тима који је открио да је појава за коју су научници мислили да је облак атомског водоника такозвана тамна галаксија, заправо – галаксија. Разлика је велика.

Њен колега, истраживач-приправник докторанд Марко Гроздановић, који је први видео нову галаксију, додаје:

Српски и руски научници открили су нову патуљасту галаксију изузетно ниског сјаја, која је првобитно важила за једног од најбољих кандидата за такозвану тамну галаксију - објекат без звезда, видљив само у радио-таласима.

Пре неколико година астрономи из Кине објавили су да су открили објекат означен као ФАСТ Ј0139+4328, који је виђен само захваљујући радио-таласу које емитује неутрални водоник, док на оптичким снимцима није показивао никакав траг звезда. Закључили су да је реч о такозваној тамној галаксији.

Користећи дубока оптичка посматрања са телескопа Миланковић на Видојевици, као и спектроскопска мерења са великог руског телескопа БТА, наши аутори су успели да открију изузетно слаб, али стваран звездани систем, управо на месту где се налази радио-извор ФАСТ Ј0139+4328.

Другим речима, галаксија није тамна, већ је само изузетно слаба.

„Морали смо да потврдимо да је галаксија коју смо оптички детектовали на истој удаљености као и гасни облак који је регистровао ФАСТ. Та посматрања су обављена у Специјалној астрофизичкој опсерваторији Руске академије наука и врло брзо смо добили потврду да се ради о истом објекту“, каже Митрашиновићева.

Резултати су показали да галаксија има изузетно малу звездану масу, око седам милиона соларних маса, што је приближно милион пута мање од масе Млечног пута. Њена величина је такође мала, са ефективним радијусом мањим од два килопарсека.

Посебно фасцинантан аспект овог објекта јесте однос гаса и звезда.

„Ова галаксија има више од десет пута више гаса него звезда. Однос масе неутралног водоника и звездане масе износи око 11, а врло је вероватно да је укупна количина гаса и већа. То је чини екстремно гасовитом и изузетно неефикасном у претварању гаса у звезде“, објашњава Митрашиновићева.

Иако се не ради о првом открићу галаксије ниског површинског сјаја повезане са кандидатом за тамну галаксију, овакви случајеви су изузетно ретки.

У ширем контексту савремене астрономије, ово откриће се надовезује на једно од кључних отворених питања такозваног стандардног космолошког модела.

„То је теорија која је тренутно прихваћена међу истраживачима широм света. Међутим, испоставља се да тај модел има низ проблема који доводе у питање саму теорију која стоји иза космолошког модела“, каже Ана Митрашиновић.

Различити истраживачи се баве тиме да испитају да ли је у непоклапању са теоријом проблем саме теорије или наша ограничења што се тиче посматрања свемира.

Поред тога, теорија допушта могућност да део тих патуљастих галаксија уопште не садржи звезде.

„Иако се налазе у такозваном касном, односно блиском универзуму, где бисмо очекивали да имају звезде, у неким случајевима, нарочито ако су изоловане и удаљене од масивних галаксија, могуће је да такви објекти преживе са великом количином гаса и веома мало, или чак без иједне звезде“, каже ова астрофизичарка.

ФАСТ Ј0139+4328 није доказ да постоје галаксије без звезда.

Напротив, он показује колико свемир може бити суптилан и колико је лако „пропустити“ нешто што је ту, али једва видљиво.

Задовољство због открића не крије ни астроном и професор Руске академије наука др Алексеј Моисејев. Он је први човек Лабораторије за спектроскопију и фотометрију екстрагалактичких објеката Специјалне астрофизичке опсерваторије Руске академије наука (САО РАН).

За Спутњик каже да је историја пријатељства и научне сарадње између Специјалне астрофизичке опсерваторије и колега са Универзитета и Опсерваторије у Београду дужа од две деценије.

„За мене је почела 2005. године након наше посете Србији ради истраживања. Међутим, истраживање „тамне галаксије“ је прво које је обухватало заједничка посматрања са највећег евроазијског телескопа од 6 метара и највећег српског од 1,4 метра. Био сам на Видојевици 2023., након чега смо интензивно разговарали о развоју спектроскопског уређаја за побољшање могућности посматрања новог Миланковић телескопа користећи искуство нашег тима. Веома се надам да ће овај пројекат бити подржан и да ћемо заједно моћи да расветлимо друге мистерије у блиском и далеком Универзуму, каже Моисејев.

Он додаје да је иза њега и десетак научних радова са колегама из Београда који су били посвећени специфичним стручнм темама, попут гравитационог сочива и активних галактичких језгара.

Овај рад подсећа да у науци границе инструмената често постављају границе наших закључака. Али се и затвара једно поглавље погрешне интерпретације, поставља методолошки стандард и доприноси разумевању граница између „тамних“ и екстремно слабих галаксија.

Истраживача Марка Гроздановића, који је први видео мрљу, али је фактички први видео нову галаксију, питали смо да ли ћемо заувек морати да је зовемо ФАСТ Ј0139+4328, или ће јој кумовати, дати име:

„Они који је открију, имају право да предложе име. До сада нисам имао такво искуство, давали смо имена астероидима, али ово је први пут да се ради о галаксији. Одлучили смо да за сада остане под радном ознаком, па ћемо се касније договарати. Овде ће ипак морати да одлучује међународни тим“.

Још је један разлог зашто галаксија још није крштена, истраживања се настављају:

„Постоје индикације да је галаксија занимљивија, него што се на први поглед чини. Пожурили смо да што пре пријавимо откриће, да будемо први, али Алексеј тумачи да постоје изгледи да је галаксија много интересантнија него што иницијално изгледа, баш у погледу формирања звезда, зашто је престало и шта се ту тачно дешава“, закључује Ана Митрашиновић.