Како наводи извор, након завршетка трилатералних консултација представника Русије, САД и Украјине у Абу Дабију, европске иницијативе оцењене су као ограничене по свом стварном утицају.
„Напори ‘коалиције вољних’ су симпатични. Они имају неколико хеликоптера, неколико војника и понеку гаранцију ту и тамо, али ако разговарате са Украјинцима, оно што заиста има значај јесу америчке гаранције безбедности“, цитира Политико извор из Беле куће.
Подсећа се да су 6. јануара у Паризу одржани састанци „коалиције вољних“, на којима су учествовали лидери Велике Британије, Немачке, Италије, Канаде и Француске, као и Владимир Зеленски. Први пут су на таквом скупу били присутни и представници Сједињених Америчких Држава.
У декларацији усвојеној на састанку наведена је намера да се формирају мултинационалне војне снаге које би, по окончању сукоба, могле бити распоређене у Украјини, као и спремност за наставак дугорочне подршке Оружаним снагама Украјине, укључујући испоруке наоружања и војне технике. Поред тога, француски председник Емануел Макрон, британски премијер Кир Стармер и Зеленски потписали су декларацију о намери размештања страног војног контингента на територији Украјине.
Москва се оштро противи присуству војника земаља НАТО-а у Украјини. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков изјавио је 17. децембра 2025. године да је став Москве по том питању доследан и добро познат. Раније је и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров нагласио да би давање безбедносних гаранција Украјини путем „стране војне интервенције на делу њене територије“ за Русију било неприхватљиво.