Овако политиколог и бивши члан Председништва Босне и Херцеговине Ненад Кецмановић за Спутњик коментарише иступ Милорада Додика који је обзнанио коначне циљеве Републике Српске:
„Британски научник Тимоти Лес је у интермецу између два мандата Доналда Трампа изјавио да је Српска током Трампове четири године пропустила шансу да се осамостали, али да ће се прилика поновити. Показао се видовит“.
Коначни циљеви Републике Српске су право на самоопредељење, мирни разлаз у БиХ и самосталност. Ово је изјавио председник СНСД Милорад Додик и истакао да је то само одговор на вишедеценијске нападе којима је Српска изложена.
Говорећи о нападима и одузетим надлежностима које су Српској гарантоване Уставом и Дејтоном, Додик је рекао да Република Српска као одговор на то, има право на самоопредељење.
Он је додао да су Путин, Трамп и Си кључни људи будућности цивилизације, те да за позицију Републике Српске постоји све више разумевања и на међународној политичкој сцени.
Додик је навео и да је добио позив од двојице конгресмена за боравак у Сједињеним Америчким Државама.
Тријумф Милорада Додика
Кецмановић каже да је Додикова изјава заправо незнатно измењена формулација његових раније понуђених решења - или изворни Дејтон, или нови договор, или мирни разлаз. Очекивано их сада, каже, тријумфално понавља, јер има ко и да га чује:
„Трамп се вратио, заиграо пуним капацитетом шефа суперсиле и укинуо санкције свом старом фану Додику. У томе су сјајно преиграли Брисел, који је стајао иза агресивних насртаја Шмита на Српску и њеног лидера. Додик се повукао са места председника, али је задржао сву моћ као лидер владајуће странке, односно коалиције. А Трамп је показао Мерцу, Макрону, Стармеру, Урсули фон дер Лајен и Каји Калас, као и њиховим локалним експонентима на босанском терену, да се са Додиком може све договорити, без прогона и потерница“.
Потпиши Алија, па нек' буде к'о авлија
Кецмановић додаје да треба нагласити да је Додик током овог иступања и позвао представнике друга два народа на дијалог.
Он подсећа да је заменик америчког државног секретара Кристофер Ландау у разговору са српским чланом Председништва БиХ Жељком Цвијановић истакао да ће САД сарађивати у равноправним договорима три стране, под условом да решења буду реална, конкретна, прагматична и јасна.
„Из тога се да закључити да САД неће партиципирати у причама о хиљадугодишњој историји Босне, о оличењу толеранције, слоге, мира и комшијске љубави, како то воле Европљани, спрам опоре чињенице да за тридесет година такав концепт није остварен. Напротив, БиХ живи у перманентној кризи односа и опстаје захваљујући интервенцијама протектората, што опет само погоршава ситуацију, онемогућује да домаће институције проходају и преузму ствар у своје руке“.
Кецмановић подсећа да бошњачка политичка елита, као и да не размишља о таквом дијалогу. Нема расправе, припреме, чак га нико и не спомиње, а биће им, сигуран је, споља наметнут, одмах након јесењих избора.
„Амерички председник такво понашање неће толерисати, ако не дође до договора све три стране, биће разлаз. И није искључено да ће га и бошњачке масе радо прихватити по оном ратном графиту на сарајевској главној пошти, „Потпиши Алија, нек’ је само наша, па макар била и к’о авлија“.
Гренелов апел
Кецмановић се осврнуо и на изјаву бившег америчког изасланика за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, који је поручио да је Европа у невољи, уз констатацију да би председник Србије Александар Вучић требало да следи пут Сједињених Америчких Држава, а не европски.
Кецмановић оцењује да је Гренел овом изјавом заправо приближио разумевање договора Путина и Трампа са Аљаске, да је сада јасно да је тај састанак био пресудан за будућу геополитичку слику света
Он констатује да је на Балкану још увек боље бити у Европској унији, него ван ње, али и да, по свему судећи, Европска унија нема велику будућност:
„Најзад ни Српска није одустала од Европске уније, али главне тачке ослонца су јој на осовини Москва - Вашингтон, што делује као перспективнија позиција. Но, ако Српску и Србију посматрамо као две земље једног народа, могли бисмо рећи, а ово укључује и Кину која има велике инвестиције у Србији, српски народ као целина има снажне ослонце у свету, у време глобалне несигурности и опште неизвесности“, закључује Кецмановић.