"Гласање Скупштине Србије за ограничавање независности правосуђа је озбиљан корак уназад на путу Србије ка Европској унији. У време великог напретка ка проширењу, када Црна Гора и Албанија брзо напредују, Србија ризикује да крене супротним смером. То није оно што желимо", написала је Марта Кос на Иксу.
Посланици Скупштине Србије усвојили су иначе данас измене и допуне пет правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.
Усвојени су Закон о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закон о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву и Предлог закона о измени Закона о судијама.
Ове новине доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново...
Мрдић је раније истакао да ће усвојеним изменама закона правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, како је рекао, враћању отетог правосуђа држави и народу, док је део опозиције упозоравао да је у питању удар на независно судство. Критике на рачун закона стигле су и од Брисела.
Новим актима предвиђено је враћање института упућивања јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва.
Врховном јавном тужиоцу се одузима дискреционо право одлучивања о упућивању, тако што ће одлуку о томе убудуће доносити Високи савет тужилаштва. Предвиђа се да јавни тужилац може из оправданих разлога и уз своју писану сагласност бити привремено упућен у друго јавно тужилаштво истог, непосредно вишег или непосредно нижег степена најдуже на три године, као и да може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво. Јавни тужилац вишег или апелационог јавног тужилаштва може, уз своју писану сагласност, бити привремено упућен у јавно тужилаштво посебне надлежности на три године и може бити поново упућен у исто јавно тужилаштво, пише у закону.
Врховни јавни тужилац остаје и без дискреционог овлашћења према којем одлучује ко ће бити на челу Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Изменама Закона о судијама враћа се могућност да председник суда може да буде биран на још један мандат од пет година.
Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, предвиђа се оснивање Четвртог основног суда у Београду, који ће преузети део надлежности садашњег Трећег основног суда у Београду, који је сада затрпан предметима.
Трећем основном суду у Београду остаје надлежност над територијом градских општина Сурчин и Земун, док ће Четврти основни суд у Београду бити надлежан за територију градске општине Нови Београд.
Погледајте и: