Један артефакт је танак штап дугачак око 80 центиметара који је могао бити коришћен за копање у блату, а други је мањи комад израђен од дрвета врбе или тополе који је можда коришћен за обликовање камених алата, наводи се у чланку о резултатима истраживања објављеном у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, преноси Сајенс алерт.
Научници су уверени да су праисторијски људи користили бројне алатке израђене од камена, костију и дрвета, али указују да је посебно тешко пронаћи доказе о дрвеним алатима јер дрво брже трули.
Дрвени артефакти могу да буду очувани ако су били заробљени у леду, у пећинама или под водом.
Претпоставља се да су артефакати пронађени код Мегалополиса на Пелопонезу у Грчкој можда били под седиментом и сачувани захваљујући влажној средини у којој су провели миленијуме.
Годинама су истраживачи на тој локацији проналазили друге артефакте, укључујући камене алате и кости слонова са резбаријама.
Иако научници нису прецизно датирали пронађене дрвене алатке, сама археолошка локација је стара око 430.000 година, што пружа увид и у приближну старост пронађених предмета.
Људски остаци још нису пронађени на тој локацији и зато још увек није јасно ко је користио дрвене алатке, а могуће је да су то били неандерталци, рани преци човека, али и неки други хоминиди.
Други примерци пронађених древних дрвених алатки укључују копље из Немачке и кинеске штапове за копање старе 300.000 година.
Погледајте и: