„Пре или касније, нагомилани војни потенцијал земаља Европске уније може испровоцирати прави рат у региону. Ако неко од уважених делегација није упознат са стваралаштвом руског класика Анатона Чехова, подсетићемо да, према принципу драматургије који је он формулисао, ’пушка која виси на зиду мора једном да опали’. У том контексту ми не драматизујемо ситуацију нити покушавамо да претимо, већ апелујемо на разум. После кобног првог пуцња већ ће бити касно — Европа, а и цео свет, могли би да осете још теже последице“, рекла је она на редовном заседању Форума ОЕБС-а за сарадњу у области безбедности.
Европска комисија је 19. марта прошле године представила своју нову одбрамбену стратегију „Поновно наоружавање Европе“. Наслов документа је касније промењен у мање агресивно „Спремност 2030“ због протеста неколико земаља чланица ЕУ. Стратегија предвиђа прикупљање приближно 800 милијарди евра током четири године. У мају, земље чланице ЕУ су се сложиле да направе инструмент за кредитирање SAFE, којим је планирано да привуче 150 милијарди евра за подстицање производње оружја. Штавише, план Брисела предвиђа издвајање приближно 650 милијарди евра из буџета земаља чланица ЕУ. На самиту НАТО-а одржаном у Хагу 24. и 25. јуна, земље чланице НАТО-а су се условно обавезале да повећају издатке за одбрану на 5 одсто БДП-а до 2035. године, са садашњих 2 одсто, што је ниво који још нису достигле све земље НАТО-а.
Последњих година, Русија упозорава на невиђену активност НАТО-а дуж својих западних граница. Алијанса проширује своје иницијативе и то назива „одвраћањем руске агресије“. Москва је више пута изразила забринутост због гомилања снага алијансе у Европи. Руско Министарство спољних послова је изјавило да власти у Москви остају отворене за дијалог са НАТО-ом, али на равноправној основи, и да Запад мора да напусти своју политику милитаризације континента.