Шта је „Сат судњег дана“ и шта се дешава ако откуца поноћ

Иако није прецизан алат за мерење претњи, Сат судњег дана има за циљ да подстакне дискусију о глобалним кризама.

Поноћ на сату симболизује теоријску тачку уништења цивилизације, а број минута или секунди до поноћи представља процену Комитета за науку и безбедност о томе колико смо близу катастрофе коју бисмо могли сами да изазовемо. Првобитно је био постављен на седам минута до поноћи. Најдаље од пропасти били смо 1991. године, након завршетка Хладног рата и потписивања Споразума о смањењу стратешког наоружања, када је сат померен на оптимистичних 17 минута до поноћи. Нажалост, тај оптимизам није дуго трајао.

Током година претње су се мењале и множиле. Нуклеарном оружју придружиле су се климатске промене, биолошке претње, сајбер ратовање и, најновије, неконтролисани успон вештачке интелигенције.

Прошле године, у јануару 2025. године, сат је померен са 90 на рекордних 89 секунди до поноћи, а сада је Сат судњег дана померен је на 85 секунди до поноћи, што представља најближу тачку глобалном уништењу до сада.

Сат није осмишљен да прецизно мери егзистенцијалне претње, већ да подстакне расправу о сложеним научним темама и кризама с којима се планета суочава, наводи Билтен. Ипак, неки стручњаци који нису учествовали у његовом подешавању доводе у питање његову корисност.

„То је несавршена метафора“, рекао је за америчке медије 2022. године др Мајкл Ман, професор на Одељењу за науке о Земљи и животној средини Универзитета Пенсилваније. Он истиче да сат обједињује различите врсте ризика који се одвијају у различитим временским оквирима, али додаје да „и даље представља важно реторичко средство које нас из године у годину подсећа на крхкост нашег постојања на овој планети“.

Сат судњег дана никада није стигао до поноћи, а бивши председник и извршни директор Билтена Рејчел Бронсон, која сада ради као виши саветник, нада се да до тога никада неће доћи.

„Када сат покаже поноћ, то значи да се догодио неки облик нуклеарног сукоба или катастрофална климатска промена која је избрисала човечанство“, рекла је.

Не желимо да дођемо до те тачке – а не бисмо ни знали када се то догоди, додала је.

„Ми у Билтену верујемо да људи, пошто су створили ове претње, могу и да их умање. Али то није лако и никада није било. Захтева озбиљан рад и глобални ангажман на свим нивоима друштва“, рекла је Бронсон.

Иначе, „Билтен атомских научника“ основан је 1945. године као непрофитна организација групе научника који су радили на Пројекту Менхетн, тајном програму за развој атомске бомбе током Другог светског рата. Иако је првобитна сврха била праћење нуклеарних претњи, Билтен је 2007. године у своје процене укључио и климатску кризу.

Научници Билтена већ 79 година сваке године подешавају време на сату у складу с проценом колико је човечанство близу самоуништења. Одлуку доносе чланови научног и безбедносног одбора Билтена, у сарадњи са одбором покровитеља, који је у децембру 1948. основао Алберт Ајнштајн, а чији је први председник био Џ. Роберт Опенхајмер. Одбор данас укључује осам добитника Нобелове награде.