Промена правила игре: Трамп тражи учешће Кине у кључном споразуму, а Пекинг мудро ћути

Последњи споразум о контроли стратешког наоружања између Русија и Сједињених Америчких Држава СТАРТ-3 истиче 5. фебруара.

Кина је позвала Русију и САД да обнове споразум у време кад су научници померили казаљке симболичног „Сата судњег дана“ четири секунде ближе „нуклеарној поноћи“, тако да је сада на 85 секунди до поноћи, ближе него икад.

Пошто Русија предњачи у односу на САД и Америка губи трку што се тиче хиперсоничног и интерконтиненталних балистичких ракета, Млакар сумња да ће Американци настојати да продуже важење споразума СТАРТ-3.

„Продужетак је евентуално могућ у неким условима ако се одређене ствари реше на тему Украјине и евентуално ће зависити од Трамповог напада на Иран. У принципу, ми се већ налазимо у фази трке у наоружавању, развоју нових борбених система, тако да је генерално СТАРТ-3 више и небитан споразум о стратешким ограничењу нуклеарних снага. По мени је то превазиђени споразум који би био добар, али оно што Доналд Трамп тражи јесте и укључивање Кине. Највише га брине Кина јер не подлеже том стратешком споразуму. Русија га се упорно придржава мада је тај споразум и даље на снази а придржавају га донекле и Американци, али Трамп жели да сад укључи Кину јер је њему Кина и њен нуклеарни арсенал већа претња него руски.“

Евентуални продужетак важења споразума СТАРТ-3 зависиће од околности договора САД и Русије око Украјине и ту се Европа неће ништа питати пошто нема ни капацитете ни могућности, иако тврде да имају нуклеарни снаге, а и има их само Француска, додаје Млакар.

С друге стране, Велика Британија своје нуклеарне ракете држи у САД јер немају услова за складиштење на самом острву, подсећа Млакар.

„Нови бомбардери се развијају и даље. Американци праве Б-21, а покушај да направе хиперсонични 'Дарк игл' није успео. Уложено је 12 милијарди долара, а хиперсонична ракета и даље није заживела иако је прва батерија оперативна без ракета. Тако да је генерално Русија направила револуцију у војним пословима што се тиче интерконтиненталних крстарећих и балистичких ракета средњег домета. Американци су много више заинтересовани да се у овој причи обухвате Кина и Северна Кореја, односно више Кина него било која земља. А продужетак СТАРТ-а, или неки нови СТАРТ- 4 морао би садржавати и Кину у том елементу стратешког ограничења.“

Постоји могућност да СТАРТ-3 буде продужен, мада тај споразум нема никакву вредност јер се налазимо у ери трке у наоружању, наглашава Млакар и додаје да заиста не види да ће тај споразум нешто значајно постићи.

Јер генерално ограничавање броја бојевих глава више и нема значај с обзиром да се односи на интерконтиненталне балистичке ракете, пошто већ имамо хиперсоничне звучне ракете које могу чак и да носе нуклеарне бојеве главе, тако да се правила игре мењају, објашњава Млакар.

„Онда се мора направити нови споразум који ће обухватити хиперзвучно ракетно наоружање. Русија и Кина су једине земље које имају интерконтиненталне балистичке ракете, а посебно Американце плаши Кина с обзиром на њихову усавршену верзију 'Донг фенг 5' ракета, тростепену коју су приказали у септембру на војној паради. То је оно што њих највише забрињава. Кад је реч о стратешким бомбардерима, Русија је наставила производњу 'Ту-160М2' модернизовану верзију, значи потпуно нове верзије стратешког бомбардера. Враћају се у оперативну употребу бомбардери дугог домета 'Ту-22' и Русија сада врши интензивно преглед конверзије серијских бомбардера који су се показали одличним и који су делом били предмет СТАРТ-а.“

Остаје само питање да ли ће Трамп и Путин да се договоре и да ли су направили неки договор у оквиру програма СТАРТ-3, пошто су вероватно разговарали и о ограничењу броја нуклеарних бојевих глава, додаје Млакар.