У јесен 1972. године, радници у приморском бугарском граду Варни случајно су наишли на древно гробље препуно блага. Погребни терен је садржао више од 3.000 златних артефаката из времена од 4600 до 4300 година пре нове ере, што их чини најстаријим златним артефактима на свету, преноси Лајв Сајенс.
Током 20-годишњег периода ископавања, археолози су пронашли златне предмете у 62 од око 300 гробница. Међутим, једна трећина свих пронађених златних предмета потицала је из једног гроба, Гроба 43, који је такође садржао скелет мушкарца који је имао више од 60 година кад је умро пре скоро шест миленијума.
Човек у Гробу 43, који се можда бавио обрадом метала, сахрањен је са разним златним артефактима, укључујући златне огрлице, наруквице, минђуше и привеске; мале, златне дискове који су некад били причвршћени за његову одећу; секиру са дршком обложеном златом; као и златну футролу за пенис.
Укупно су археолози пронашли више од шест килограма злата на гробљу у Варни. Старо до 6.600 година, ово благо представља најстарије доказе да су људи обрађивали злато.
Археолози још нису сигурни зашто је обрада злата развијена на Балкану пре више од шест миленијума током бакарног доба (отприлике од 4500. до 3000. године пре нове ере), иако би то могло бити повезано са низом иновација у рударству, металургији и трговини на даљину које су се догодиле током овог периоду, кажу из Археолошког музеја Варне, где се налази ова колекција злата.
„Гробље у Варни илуструје рану фазу појаве класно подељеног друштва, прототип друштвене и политичке структуре. Као атрибути који означавају друштвени статус њихових власника, златни предмети су били свети и симболични, а не показатељи богатства“, кажу представници Музеја.
Мали број људи сахрањених на гробљу у Варни са изванредним количинама злата, попут човека у Гробу 43, вероватно су били вође заједнице, што можда чини Варну једном од најранијих цивилизација на свету.
Погледајте и: