Како су новопазарске приче постале универзалне и помешале се са поезијом Eскима, зашто је хлеб као прва изговорена реч стекао статус светиње коју често пољубимо и пред којом се људи заклињу, да ли су говор и писање хлеб живота, с обзиром да без приче нема ни човека – о свему томе на јединствен начин приповеда роман „Бекос“, ових дана овенчан наградом „Београдски победник“, о којем разговарамо са његовим аутором, књижевником Енесом Халиловићем.
Колико је изложба „Прогнаници“ Музеја ослобођења Марибор, која је отворена у Народном музеју у Чачку, потврда да Словенци нису заборавили гостопримство и помоћ српског народа за време Другог светског рата – када их је нацистичка Немачка депортовала у жељи да уништи словеначку нацију и потпуно германизује земљу, каква сведочанства су сакупљена и како један мали кофер симболизује судбину преко 6.000 људи, који су утичиште нашли у српским селима и међу српским становништвом – о томе разговарамо са Делфином Рајић и са директорком Музеја ослобођења Марибор Симоном Трипкович.
Да ли је калиграфија занат, уметност или посебан облик визуелног размишљања? Како изгледа процес настанка једног калиграфског дела – од избора речи до завршне форме? На ова и друга питања одговара нам академска сликарка Даница Веселиновић, поводом изложбе „Реч по реч“ у Кући краља Петра, на којој су представљени радови полазница Школе калиграфије.
Каква је судбина књиге, хоће ли преживети електронско доба, да ли ће судбину прича које ће се штампати у будућности одређивати тржиште или највиша културолошка вередност, у чему се разликује данашње издаваштво од оног којим је пре шест деценија почео да се бави на озбиљан и препознатљив начин – питамо Јагоша Ђуретића, директора и главног уредника издавачке куће „Албатрос плус“, овогодишњег добитника Вукове награде за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке.