Неконтролисани увоз и ниска цена млека руше цео наш систем, не помаже ни дијета за краве /видео/

На то је у емисији Енергија Спутњика указао секретар Удружења за сточарску производњу у Привредној комори Србије, Ненад Будимовић.

Већ месецима траје мука произвођача млека у Србији који су прво били суочени са ниском откупном ценом, готово дупло мањом него годину пре, а у последње време и са застојем у откупу млека. За вишак млека на нашем тржишту произвођачи и агроекеономисти у највећој мери криве неконтролисани увоз пре свега млечних производа, који су знатно јефтинији од домаћих, па се полутврди сиреви увозе по дампиншким ценама, мањим од произвођачких.

Из Министарства пољопривреде су саопштили да раде системску анализу тржишта и да ће у складу с резултатима спровести мере за очување домаћих произвођача, али и да забрана увоза није решење. Напоменули су да ће бити уведени прелевмани, додатно царинско оптерећење на увезену робу уколико се покаже да је дошло до озбиљних поремећаја на тржишту изазваних прекомерним увозом по дампинг ценама.

Министар пољопривреде Драган Гламочић види решење и у већој потрошњи млека, али и у редукованој исхрани крава што би производњу млека смањило за пет до 10 одсто.

Колико ће, међутим, стављање крава на дијету за произвођаче бити брзо решење које им је у овој ситуацији неопходно, веома је упитно. Сигурно да оно најбрже, слање крава на кланицу, никоме није у интересу.

Поготово што је држава, како напомиње Будимовић, добрим подстицајним мерама успела да у последње две године унеколико повећа број млечних грла у иначе већ годинама девастираном сточном фонду.

Он истиче да је производња млека највреднија и најскупља производња у пољопривреди, да смо се као држава годинама залагали да увећамо број музних грла и стеоних јуница.

„Ми смо 2023. и 2024. имали благи пад у производњи млека са 1,5 милијарди литара на годишњем нивоу на 1,47. Иако још нису готови резултати за 2025. годину, извесно је да је производња млека повећана, јер се доста радило на генетици и на исхрани“, каже наш саговорник.

„Ми још увек производимо довољно за сопствене потребе. Од укупне количине помуженог млека 65 до 70 одсто уђе у прерадне капацитете и то је оно што се зове индустријска производња. Остало заврши за сопствене потребе, за зелене пијаце, у оквиру кућне радиности или можда чак и кроз рурални туризам. Тако да неких можда 750 до 800 милиона литара уђе у прерадне капацитете, односно млекаре“,објашњава стручњак за сточарство.

Он не спори да је српско тржиште млека танко, плитко, па зато и осетљиво на најмање поремећаје у Европи, што је главни рпроблем у тренутнуој ситуацији. У прилог оцени да не треба спречавати увоз млечних производа министар је навео да смо прошле године знатно мање увезли, него годину раније, а у исто време повећали извоз.

Будимовић, међутим, указује на другу страну те медаље.

„Комплетан увоз за првих 11 месеци прошле године, а имаћемо ускоро податке и за 12, био је за неких 35 одсто мање. Извоз нам је већи од увоза 20 одсто. Међутим, то је када се гледа количински, али када гледамо вредносно, ми смо више пара дали за увоз производа од млека. То нам говори да извозимо јефтиније производе, а да увозимо оне скупље у које спадају полутврди сиреви типа ајдамер, качкаваљ и гауда, путер и млеко у праху“, истиче он.

Будимовић указује на оно што је посебан проблем са увозом тих производа.

„Ако гледамо анализе са царине, видимо да су сиреви који се увозе из Европске уније 3,2 до 3,8 евра за килограм. То је малтене њихова произвођачка цена, без урачунате потрошене енергије, без зараде, без транспорта, без амбалаже. То је дампинг цена и то је оно што руши цео наш систем“, нема дилему секретар Удружења за сточарство у ПКС.

По његовој оцени, у ЕУ очигледно постоји постоји варијанта млечних производа за треће земље јер, како напомиње, у ЕУ не можете да нађете гауду по цени од 3,8 евра за килограм. А код нас се увози по тој цени и кад се зарачунају остали трошкови, цена у малопродаји изађе на око 8,0 евра што је опет јефтиније од нашег производа.

Увођење прелевмана на такву робу, што би повећало њену цену није немогуће, али је каже он, захтевно, јер то прво аргументовано треба објаснити Европској комисији. Он подсећа да смо такву ситуацију имали и пре десетак година када смо на шест месеци увели прелевмане што је дало резултат.

Од прелевмана ни сада не треба бежати, сматра он, али и напомиње да је то мера која је на дугом штапу и не може одмах да има ефекат какав је у овом тренутку неопходан произвођачима млека. Последњих месеци откупна цена се креће између 35 и 55 динара за литар, зависно од млекаре и квалитета млека, плус премија од 19 динара, док је годину раније откупна цена без премије била 70 динара.

Ако је откупна цена млека отишла толико наниже, онда би морало то да се одрази на цену по којој га продају млекаре, као и на ону у малопродаји, што се није десило, критичан је Будимчевић.

„Било би добро да држава на неки начин регулише да се откупи одређена количина наших млечних производа кроз робне резерве или кроз неке друге полуге. Знам да је пренапрегнут тај буџет у пољопривреди, али једноставно то би можда амортизовало овај удар јер ми ћемо за три месеца бити у ситуацији да ће малтене фалити млека“, упозорава саговорник Спутњика.

Друга група мера су, како истиче, оне на дужи рок, међу којима и повећање потрошње млека. Он напомиње да је председник Сједињених Америчких Држава потписао закон о увођењу млека у вртиће, школе. То је, како сматра, добар метод и подсећа да смо и ми то некада имали, али се то изгубило. Имамо и студентске домове, војску, полицију, то су неки системи који могу да повуку потрошњу млека, каже Будимовић.

Потрошња млека у Србији је 180 литара годишње по становнику и не могу се натерати људи да троше више него иначе, поготово што то не би биле неке значајније количине, каже он. Нашој знатно мањој потрошњи од просека у ЕУ је, по његовом мишљењу, допринела и негативна кампања која се последњих година води на различите начине, посебно од стране нутрициониста. Они упорно говоре о штетности млека, упркос томе што је то одувек била једна од основних животних намирница, истиче саговорник Спутњика.

По његовом мишљењу, решење је, такође, у тражењу нових дестинација за извоз наших млечних производа, мимо земаља ЦЕФТА којима смо нејвише окренути. Подсећа да имамо уговоре о слободној трговини с неколико земаља севера Африке и Блиског истока. Можда цена наших млечних производа није конкурентна с оном из ЕУ, али је, сматра он, наша велика предност коју до сада нисмо користили и посебно истицали, то што је наше млеко квалитетно, што наше животиње нису храњене ГМО производима.

Добром дугорочном мером сматра и предлог председника Одбора за пољопривреду у Скупштини Србије, Марјана Ристичевића, да по узору на дански модел направимо погон за прераду вишка млека од кога би се правили квалитетни сиреви који могу да стоје, као и маслац и млеко у праху. У Данској је држава, као власник објекта за складиштење вишка млека, дала тај погон на коришћење заједници произвођача, који сами бирају менаџмент и одлучују по којој цени и колико млека ће откупљивати и шта ће од њега правити за продају. На тај начин би били предупређени проблеми у којима су се сада нашли наши произвођачи.