Писање као хлеб живота | Орбита културе

Зашто је хлеб као прва изговорена реч стекао статус светиње коју често пољубимо и пред којом се људи заклињу, да ли су говор и писање хлеб живота, с обзиром да без приче нема ни човека – о свему томе на јединствен начин приповеда роман „Бекос“ ових дана овенчан наградом „Београдски победник“ о којем разговарамо са његовим аутором књижевником Енесом Халиловићем.

Колико је изложба „Прогнаници“ Музеја ослобођења Марибор која је отворена у Народном музеју у Чачку потврда да Словенци нису заборавили гостопримство и помоћ српског народа за време другог светског рата – када их је нацистичка Немачка депортовала у жељи да уништи словеначку нацију и потпуно германизује земљу, каква сведочанства су сакупљена и како један мали кофер симболизује судбину преко 6000 људи који су утичиште нашли у српским селима и међу српским становништвом – о томе разговарамо са Делфином Рајић и са директорком Музеја ослобођења Марибор Симоном Трипкович.

Да ли је калиграфија занат, уметност или посебан облик визуелног размишљања? Како изгледа процес настанка једног калиграфског дела – од избора речи до завршне форме? На ова и друга питања одговара нам академска сликарка Даница Веселиновић, поводом изложбе „Реч по реч“ у Кући краља Петра, на којој су представљени радови полазница Школе калиграфије.

Каква је судбина књиге, хоће ли преживети електонско доба, да ли ће судбину прича које ће се штампати у будућности одређивати тржиште или највиша културолошка вередност, у чему се разлике данашње издаваштво од оног којим је пре шест деценија почео да се бави на озбиљан и препознатљив начин – питамо Јагоша Ђуретића, директора и главног уредника издавачке куће „Албатрос плус“ овогодишњег добитника Вукове награде за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке .