ДНК узета из људских остатака у масовној гробници у Џерашу, у данашњем Јордану, показује да је микроб Јерсиниа пестис изазвао бубонску кугу.
Јустинијавнова куга била је прва забележена пандемија бубонске куге која је опустошила Византијско царство и делове Европе, Азије и Африке.
Названа је по цару Јустинијану I, који је и сам прележао болест.
Пандемија је усмртила између 30 и 50 милиона људи, значајно ослабивши царство и утирући пут каснијим епидемијама попут Црне смрти, преноси Гардијан.
Најновији налази, објављени у часопису ''Џурнал оф археолоџикал сајенс'', нуде оно што истраживачи називају ретким емпиријским увидом у мобилност, урбани живот и рањивост грађана погођених кугом.
Ново истраживање фокусирало се на жртве, њихов начин живота, подложност болести у Џерашу, регионалном трговачком центру и епицентру пандемије која је беснела од 541. до 750. године нове ере.
“Локалитет Џераш нам пружа људску причу о томе ко је умро и како је град доживео кризу“, рекла је главна ауторка студије и ванредна професорка на одељењу за глобалне, еколошке и геномске здравствене науке Универзитета Јужне Флориде, Рејс Ђијанг.
Она је указала да пандемије нису само биолошки, већ и друштвени догађаји.
“Повезивањем биолошких доказа из тела са археолошким окружењем, можемо да видимо како је болест утицала на стварне људе у њиховом друштвеном и еколошком контексту”, објаснила је научница.
Према њеним речима, то нам помаже да разумемо пандемије у историји као проживљене догађаје, а не само епидемије забележене у историјским хроникама.
Мултидисциплинарни тим археолога, историчара и генетичких стручњака са Универзитета Јужне Флориде, Универзитета Флорида Атлантик и Универзитета у Сиднеју саставио је студију, а Ђијанг и њени истраживачи су проучавали ДНК извађену из зуба.
Открили су разнолик демографски састав жртава, што је, како је рекла, показало да је иначе углавном мобилна популација, у време епидемије куге остала заједно, заробљена на истом месту због болести, слично начину на који су путовања обустављена током недавне пандемије ковида.
“Људи се крећу, путују, а овде их је окупила криза“, указала је Ђијанг, додајући да су древне пандемије цветале у густо насељеним градовима.
Ископавања су открила да је више од 200 људи сахрањено у гробници у Џерашу, познатом као Помпеја Блиског истока због својих очуваних грчко-римских рушевина.
Ђијанг је навела да је међу жртвама било мушкараца и жена, старих и младих, ''људи у најбољим годинама, али и адолесцената''.
Погледајте и: