Осећај заједништва и енергија у оркестру током извођења је велики фактор за успех, рекла је наша саговорница и додала да је Београдска филхармонија специфична. Милошевићева наводи да део чланова оркестра коегзистира и дише заједно још од студентских дана и подсећа да су у Филхармонији изведене велике светске премијере, као и да су са њом сарађивали велики светски диригенти и музичари.
“Нажалост, ми немамо адекватну концертну дворану по европским стандардима, али се боримо за њу. Иван Тасовац је био мотор те приче и она нам је потребна као стратешка ствар, јер бисмо онда могли да направимо помаке и у култури и економији. Сала Коларца не може акустичким капацитетима да одговори одређеним задацима модерних европских стандарда”, рекла је гошћа.
Милошевићева је поменула и значај Филхармоније у образовању најмлађих и као највећи стратешких пројеката истакла концерте за бебе, предшколце и школску децу, где се пажљиво бираним програмима уводе у свет музике. Осврнула се на одрастање и утицај оца Бокија Милошевића који је њу и сестру Ксенију строго одгајио и утицао на њихов музички развој. Оне данас раде заједно и то је велики благослов.
Наша саговорница наводи да без дисциплине и рада нема успеха, као и да је потребно пронаћи свој начин рада и усавршавања, да се морамо прилагођавати променама и бити спремни да коригујемо себе. Истиче да је човек дуже млад ако је окружен музиком и уметношћу, које га надахњују и инспиришу. Наводи да је рад са оркестром леп, али је уједно и тежак посао јер је ту много сати рада и проба како би били на светском нивоу извођења.
“Начин на који ради Београдска филхармонија је поставио Иван Тасовац. Са њим сам сарађивала око 20 година и прошли смо кроз многе и лепе и тешке тренутке. Он је поставио европске стандарде да сваки сектор може да функционише посебно, али да сви заједно раде на истом циљу. Мој докторски пројекат је био концерт, музичко-сценски пројекат “Прича о војнику” Игора Стравинског и Иван Тасовац је учествовао као глумац јер је волео да истражује”, рекла је Тијана Милошевић.
Гошћа закључује да јој рад са студентима јако прија, предаје оркестартску литературе, оркестарске деонице и са мастер студентима ради на тему аудиција, јер је важно да прођу кроз тај приступ свирању које је и концертно извођење и тамичење. Милошевићева истиче да је унутрашњи осећај врло важан и да човек мора да се усавршава и да све проблеме сагледа рационално, буде упоран и доследан својим циљевима.