Проблеми са којима се суочавају узгајивачи свиња нису ништа мањи од оних са којима кубуре произвођачи млека, који су у последње време били у жижи јавности. Цена живе мере товљеника пала је и испод 150 динара по килограму, док су производни трошкови око 250 динара. Према подацима Привредне коморе Србије, свињарством се бави око 150.000 домаћинстава, углавном малих произвођача и уколико се тренд губитака настави, многи би могли да одустану од производње.Министар пољопривреде Драган Гламоичић ових дана је разговарао са представницима Уније произвођача свиња, које је, како је саопштено, упознао са корацима које држава предузима и планира да предузме како би им олакшала бављење свињарством и најавио увоз прасади за тов.
Да ли је то, као и најављена редовна исплата подстицаја, довољно за спас свињарства, зашто нам се стално понавља лош сценарио који је довео до десетковања сточног фонда? Можемо ли нешто да научимо од оних у ЕУ који то успешно раде, где нам је некада било извозно тржиште, одакле сада увозимо месо? Зашто је терет само на леђима произвођача, а не и на откупљивачима и кланичарима и на малопродаји?
О томе новинарка Мира Канкараш Тркља у емисији „Енергија Спутњика“ разговара са председником Одбора за пољопривреду у Скупштини Србије Маријаном Ристичевићем.