Ово за Спутњик каже генерал-мајор у пензији Митар Ковач, народни посланик и директор Евроазијског безбедносног форума:
„На рушевинама старог светског поретка неки споразуми се покушавају задржати или оживети. Али у таквим тренуцима међународно право често постаје ирелевантно, тако да верујем да ће Кина остати мимо СТАРТ-а, тешко ће је неко натерати да потпише“.
Последњи Споразум о контроли стратешког наоружања између Русије и Сједињених Америчких Држава СТАРТ-3 истиче у четвртак, 5. фебруара.
Председник Русије Владимир Путин је још у септембру прошле године рекао да је Москва спремна да по истеку Споразума настави да се још годину дана придржава ограничења предвиђених документом - ако се Вашингтон буде понашао на исти начин.
Трамп рачуна на Кину
Амерички председник Доналд Трамп је недавно изјавио да „споразум истиче, па истиче“, али да се нада да ће бити постигнут „повољнији“.
Аналитичари оцењују да Трамп заправо рачуна на укључивање Кине у Споразум о контроли тешког наоружања, јер њен нуклеарни арсенал сматра највећом претњом.
Ковач каже да не треба заборавити да нуклеарно наоружање имају и друге земље. Иако се та чињеница тренутно не чини изузетно важном, једног дана може бити.
„Поред Руске Федерације, која има највећи број нуклеарних пројектила, бојових глава, и Америке, присутне су и друге нуклеарне силе у развоју. Пре свега, мислим на Кину, али и на друге државе, Велику Британију, Француску, ту је и Индија, Пакистан, али Споразум се ипак односи на две глобалне, највеће нуклеарне силе“, подсећа Ковач.
Амерички притисак и кинески одговор
Он додаје да је Трампова намера да у Споразум укључи Кину јасна. Реч је о глобалној сили превенствено по привредно - економској моћи, а у будућности и војној. Отуд Амерички притисак да се Кина укључи у овај међународни споразум.
„Са друге стране, Кина је свесна тога да тренутно доживљава изузетно динамичан свеколики привредни развој, који утиче и на развој војних технологија, па и прогресивног наоружавања са већим бројем нуклеарних пројектила. Нико нема праву информацију колико Кина у суштини увећава тај нуклеарни потенцијал“.
Зашто Кина избегава споразум
Ковач додаје да је управо ова чињеница разлог зашто амерички председник покушава да увуче Кину у Споразум - да њено наоружавање стави под међународну контролу:
„Наравно да Кина неће на то пристати сада, као ни пре, са намером да искористи ово време транзиције светског поретка, да убрзано постане и једна од изразито напредних сила која ће у наредних неколико година произвести велики број пројектила, пре свега стратешког оружја, али и нуклеарних пројектила и бојевих глава тактичког и оперативног карактера“, каже Ковач.
Контрола добра за цео свет
Он додаје да не би било добро да Пекинг остане по страни. Улазак у зону међусобног договарања, споразумевања и контроле, посебно код оваквог наоружања, добро је за цео свет, каже Ковач и додаје:
„Али они упаво избегавају тај Споразум због контролне функције. Ако уђу у механизам споразума, онда ће и контрола бити све присутнија, како у домену производње, тако и у евиденцији нуклеарних потенцијала и фабрика, па и јединица у којима се налази то оружје. Једноставно имаће озбиљан мониторинг две најјаче нуклеарне силе. Кина неће пристати“, закључује Ковач.