Амбасадор Шведске у Приштини Јонас Вестерлунд изјавио је да би интеграција српског образовног и здравственог система у косовски требало да се одвија у оквиру дијалога Београда и Приштине, као и да приштински закони треба да буду применљиви у свих 38 општина.
Нека отворено кажу шта хоће
С обзиром да је нагласио да тај процес интеграције мора бити део Бриселског дијалога, шведски амбасадор је фактички на овај начин поручио да од Заједнице српских општина - нема ништа.
Никола Перишић из Центра за друштвена истраживања каже за Спутњик да уколико у ЕУ заиста желе да интегришу различите системе попут образовног и здравстеног у такозвани косовски да то треба експлицитно и да кажу.
„То би дало простора Србији да пронађе додатну стратегију да заштити све оне елементе који се налазе у тим системима, и да се не рачуна да то може, дакле та заштита, односно ЗСО. Због свега тога мислим да ће сигурно ова изјава негде утицати на даљи ток преговора који би ускоро требало да се наставе између Београда и Приштине, а подсећам да је управо Брисел покровитељ тих преговора и никако није добро давати такве изјаве у овом тренутку који је несумњиво осетљив за даљи ток и функционисање свега на простору Косова и Метохије,“ каже он.
Не гледамо на ЗСО исто
Перишић каже да је ово на неки начин доказ и да на ЗСО они и ми не гледамо на исти начин.
„Став шведског министра у ствари на неки начин репрезентује и генерално став већине држава Европске уније које у ствари инсистирају на томе да се створи косовска независност. Приметили смо да су годинама уназад на све начине подржавали такве активности и остаје нејасно на који начин се посматра Заједница Српских општина која још увек није ни створена, јер тек када би се заиста применило функционисање ЗСО могли бисмо да видимо тачно која су њена овлашћења. Дакле, да ли су то овлашћења на нивоу неке невладине организације, како би у ствари сви они који подржавају приштинску страну желели да виде функционисање ЗСО, или би заиста имала неку значајну улогу где би одређене системе који су од виталног значаја за српско становништво на простору Косова и Метохије могли да буду део тога и да то у ствари буде један од механизама заштите српског становништва,“ објашњава Перишић.
По његовим речима, пре свега би Европска унија и други међународни актери требало да инсистирају на томе да се Бриселски споразум у потпуности примени и да се успостави функционисање ЗСО а онда да се у другој фази јасно објасни шта су надлежности.
ЕУ се сврстава на страну Приштине
Ово све, како истиче Перишић, личи на једну врсту сврставања ЕУ на једну од страна, односно у овом тренутку на сврставање ка Приштини.
„Тако да због тога нисам оптимиста када се говори о даљим преговорима и договорима и несумњиво да ће то бити и те како дуготрајан процес за који је неизвесно на који начин ће се завршити. А за све то време ће српско становништво испаштати, јер ће имати проблем и да се укључи у различите образовне институције, имаће проблем и да оствари своје право на здравствену заштиту, да не говоримо о другим елементарним људским правима која су већ погажена. Поред свега тога треба бити и опрезан да не дође можда и до неке додатне ескалације или незадовољства српског становништва на подручју Косова,“ наглашава Перишић.
Наш саговорник ипак не верује да ће Приштина у овом тренутку посезати за насилним методама како би интегрисала ове системе у свој, с обзиром на то да оно што је на терену видљиво јесте да имају и даље велику подршку различитих међународних актера.
Шта прижељкује Курти
„Они ће покушати да имплементирају оно што су њихове жеље. Курти то несумњиво жели, јер је последњих година доживљавао поразе приликом покушаја да такозвано Косово интегрише у одређене међународне институције. Тако да он сада покушава да то надомести жељом да сви витални системи у оквиру једног подручја буду под контролом Приштине и да у ствари на такав начин презентује пре свега својој јавности, а онда и шире да постоји некаква косовска државност. Због тога ће инсистирати на свему томе, али чини се да у овом тренутку неће посезати за неким насилним методама,“ сматра он.
Подсећања ради ЗСО је део Бриселског споразума из 2013/2015.године за који је гарант ЕУ а у складу са надлежностима које су дате Европском повељом о локалној самоуправи. Она би имала пун увид у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања у српским срединама на КиМ и била повезана са Београдом.