„Титани са Кошара“ – до сада необјављене приче о највећој бици у савременој српској историји

Књига враћа дуг херојима који су током НАТО агресије 1999. године бранили и одбранили државну границу СР Југославије према Албанији, а о тим славним данима одбране отаџбине сведочили су учесници битке, у славу и част својих 108 погинулих сабораца, за историју и за нова поколења.

О херојству и пожртвованости припадника 63. падобранске бригаде у тим данима говорио је начелник штаба 63. падобранске бригаде и командант борбене групе на Кошарама пуковник у пензији Видоје Ковачевић који је истакао да су Кошаре пример како војничко умеће, снага, воља, жеља, јединство, али изнад свега морал, могу да надјачају надмоћнијег непријатеља. Ковачевић је подсетио на то да су се у одбрани државне границе, раме уз раме са српским младићима, борили и руски добровољци и да се међу 108 бораца који су херојски дали живот на Кошарама налазе и двојица Руса: Булах Виталиј Глебович и Шуљга Тиодорович Федор.

Према речима аутора књиге, роман „ТИТАНИ СА КОШАРА“ настао је као одговор на вео ћутње који је дуги низ година прекривао херојску борбу која се пре 26 година одиграла на врховима Проклетија. Сабирајући сведочанства учесника битке, ветерана који су своја искуства и сећања са њим поделили, прикупио је довољно, до сада необјављених прича, које је преточио у књигу, а све у циљу да се не забораве дани херојске одбране наше земље и сачува сећање на голобраде младиће који су на мртвој стражи заувек остали.

Промоцији књиге присуствовао је велики број ветерана 63. падобранске бригаде, али и ветерана других јединица које су учествовале у борбама на Косову и Метохији 1999. Године. Поред ветерана, промоцији су присуствовали и чланови породица палих бораца, као и грађани који су желели да изразе захвалност за жртве и храброст које су ти људи показали у најтежим тренуцима.

Битка на Кошарама почела је 9. априла 1999. године, кад је кренула копнена агресија у садејству НАТО снага, Војске Албаније и ОВК и трајала је до 14. јуна 1999. Битка на Кошарама која се водила на суровом терену, у тешким временским условима и против бројнијег и технички опремљенијег непријатеља, практичан је пример Његошевих речи да „бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака“, јер су припадници војске свакодневно, надљудским напорима успели да спрече припаднике терористичке ОВК, подржане од стране регуларне Војске Албаније и НАТО авијације да изврше копнену инвазију на простор Косова и Метохије.

Херојство ових, углавном голобрадих младића, кроз казивања њихових сабораца преточено је у роман „ТИТАНИ СА КОШАРА“, настао у знак сећања на оне који се са Кошара нису вратили. Слава им!