,,Од првог тренутка када неко види ову животињу, запањен је тиме колико је ситна. Ипак, она има веома развијену лобању са неочекиваним анатомским иновацијама“, рекао је Дидоне.
Фосиле, који представљају најмање пет јединки, први је открио Фидел Торцида Фернандес-Балдор из Музеја диносауруса у Саласу де лос Инфантесу.
,,Од почетка смо знали да су ове кости изузетне због тога што су мале. Једнако је импресивно како проучавање ове животиње мења глобалне идеје о еволуцији орнитоподних диносауруса“, рекао је он.
Име рода Фоскеиа потиче из старогрчког језика. Префикс фос значи лаган и дат је због веома мале тежине и ситне телесне грађе одраслих јединки. Комбинација слова „скеи“ потиче од речи боскеин, што значи испаша. Име врсте пелендонум односи се на Пелендоне, келтиберско племе из области Фуентес дел Дуеро.
Истраживачи наглашавају еволуциони значај рода Фоскеиа.
,,Минијатуризација није подразумевала еволуциону једноставност – ова лобања је чудна и хипер-изведена“ рекао је Маркос Бесера са Националног универзитета у Кордоби.
Тијери Тортоса из Националног резервата Сент-Виктуаре је изјавио да Фоскеиа помаже у попуњавању празнине од 70 милиона година, као и да је то мали кључ који откључава огромно поглавље које недостаје .
,,Ово није „мини игуанодон“, то је нешто суштински другачије. Њена анатомија је чудна управо на начин који изнова исписује еволуционо стабло“, закључују професори са Универзитета.
Хистолошке студије под надзором др Куна Штајна са Слободног универзитета у Бриселу потврђују да је највећи примерак био полно зрела одрасла јединка.
,,Микроструктура костију нам говори да је бар једна јединка била одрасла, са метаболичким режимом сличним малим сисарима или птицама. Познавање раста и развоја је кључно ако желимо да упоредимо анатомију рода Фоскеиа са другим врстама. Младе јединке су подложне променама анатомских карактеристика док расту“, објашњава Штајн.
Нова филогенетичка анализа поставља род Фоскеиа као сестрински таксон аустралијском Мутабурусаурусу унутар групе Рхабдодонтоморпха и проширује европски кладус Рхабдодонтиа. Скуп података такође обнавља топологију која оживљава дугоспорену групу Фитодиносаура.
,,У нашим резултатима, диносауруси биљоједи... формирају природну групу названу Фитодиносаури. Ову хипотезу треба даље тестирати са више података“, објаснио је Дидоне.
Упркос својој малој величини, Фоскеиа показује специјализовану дентицију и доказе о промени држања током раста, ослањајући се на нагла убрзања у густим шумама.
,,Ови фосили доказују да је еволуција експериментисала једнако радикално на малим телесним величинама као и на великим. Будућност истраживања диносауруса зависиће од обраћања пажње на оно што је скромно, фрагментарно и мало“. закључио је Дидоне.
Погледајте и: