У питању је Међународни центар за решавање инвестиционих спорова, светска институција са седиштем у Вашингтону, која се бави решавањем спорова између држава и страних инвеститора и део је Групације Светске банке.
Компанија „Ахолд Делез“ саопштила је да је захтев за арбитражу поднела да би, како је навела, заштитила своја права према Билатералном инвестиционом споразуму између Холандије и Србије у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије спровела у септембру 2025. године.
Компанија тврди да је одлука Владе Србије утицала на више од 85 одсто прихода компаније „Делез Србија“, као и да су били приморани да донесу одлуку о затварању 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до губитка више стотина радних места у Србији.
''Ова изненадна и преседанска државна интервенција на малопродајном тржишту утиче на више од 85 одсто прихода компаније Делез Србија. Компанија је у 2024. години остварила нето профитну маржу од 4,4 одсто, док је примена уредбе током само четири месеца у 2025. довела до значајних губитака", навели су из компаније.
Тврде да су се одлучили на захтев за арбитражу након вишемесечних интензивних напора да се, како је наведено, кроз конструктиван дијалог са српским властима пронађу решења која би била у интересу потрошача, привреде и дугорочног инвестиционог амбијента Србије.
Лазаревић: Одолевамо притисцима од септембра
Та вест је, према речима Јагоде Лазаревић, министра унутрашње и спољне трговине, очекивана.
Лазаревићева је истакла да „Делез“ као инвеститор није дискриминисан, као и да држава упркос притисцима и претњама није хтела да одустане од уредбе.
"Најавили су то, али нисмо хтели да одустанемо од Уредбе. Нама је само интересантно - зашто сада? Зашто се покреће арбитража и позива на БИТ (билатерални уговор о инвестицији) 20 дана пред истек Уредбе, а не раније? Питање је шта стоји иза тога. Од септембра трпимо притиске и претње да ће се покренути арбитража и одолели смо притиску да не укинемо Уредбу о ограничењу маржи", рекла је Лазаревићева.
Поручила је да „Делез“ није дискриминисан као инвеститор у Србији, нити и једна компанија из било које земље.
"Делез је један од 27 трговинских ланаца који су обухваћени Уредбом и то је све време комуницирано са њима", рекла је Лазаревићева за Танјуг.
Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућна хемија и хигијена, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.
Такозвани оф рабат су ограничени на 10 одсто и односе се на сву робу коју добављач испоручује трговцу. Такође допуњена уредба је ограничила логистички рабат и накнаду за мањак робе и отпис робе на три односно један одсто.
Уредба се примењује на млеко, млечне и мешовите производе, јаја, безалкохолна пића, кафу, чај, свеже воће и поврће, прераде воћа и поврћа, хлеб и пецива, махунарке, смрзнуте производе, свеже и прерађено месо, свежу и прерађену рибу, слане и слатке кондиторе и цереалије, шећер и мед, брашно, тестенине, уља и масти, сирће, пиринач, со и зачине, кућну хемију, папирну и кухињску галантерију, личну хигијену и козметика, храну за бебе и пелене.
Уредба је обавезала и трговинске ланце да Министарству унутрашње и спољне трговине сваке седмице достављају ценовнике свих група производа који су обухваћени уредбом и који се објављују на Националном порталу отворених података.
Ефектива позвала на бојкот „Делеза“
Удружење Ефектива позвало је потрошаче да не купују у објектима „Делеза“ јер су, како оцењују, тужбом против државе показали да је профит нешто чега се не одричу и да их интерес грађана апсолутно не занима.
''Подсећамо да је Делез у Србији, током 2023. и 2024. радио са просечном маржом од 46 одсто и да је током те две године, остварио добит од око 130 милиона евра. Дакле, Делез, са највећом маржом и највећим профитом, тужи државу због маржи, док остали трговци, који мање зарађују, ћуте и раде'', навела је Ефектива у објави на друштвеним мрежама.
Ефектива наводи да је „Делезу“ засметала Уредба о ограничењу маржи, док потрошачима сметају њихове цене.
Погледајте и: