НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Направљена најдетаљнија мапа највеће мистерије космоса /видео/

Астрономи су креирали најдетаљнију мапу тамне материје, једне од највећих мистерија космоса, за коју се сматра да прожима наш свемир.
Sputnik
Мапа показује утицај ове мистериозне и невидљиве супстанце на формирање звезда, галаксија и планета, саопштио је Универзитет у Дараму. Она нам говори више о томе како је тамна материја помогла у привлачењу обичне материје у галаксије попут нашег Млечног пута и планете попут Земље.
Мапа такође пружа нове детаље о односу између тамне материје и обичне материје од које смо ми, као и све што видимо и додирнемо, састављени.

Свемирски телескоп Џејмс Веб

Међународни научни тим, који су предводили астрономи са Универзитета у Дараму, користио је податке Свемирског телескопа Џејмс Веб. Област коју покрива њихова нова мапа је део неба око 2,5 пута већи од пуног Месеца, у сазвежђу Секстант.
Веб је посматрао овај регион укупно 255 сати и идентификовао скоро 800.000 галаксија, од којих су многе детектоване по први пут. Мапа садржи информације о око десет пута више галаксија него што се види помоћу телескопа са Земље, и двоструко више него помоћу Свемирског телескопа Хабл.

Тамна и обична материја

Тим је успео да детаљније види како тамна материја делује са остатком универзума путем гравитације. Доказ за ову интеракцију лежи у степену преклапања између мапа тамне материје и обичне материје, наводи се у саопштењу. Вебова запажања потврђују да ово блиско поравнање не може бити случајност.
Уместо тога, астрономи кажу да је то последица гравитације тамне материје која је привлачила обичну материју ка себи током космичке историје - што је довело до формирања универзума каквог данас видимо.
,,Откривајући тамну материју са невиђеном прецизношћу, наша мапа показује како је невидљива компонента свемира структурирала видљиву материју до те мере да је омогућила настанак галаксија, звезда и, на крају, самог живота. Ова мапа открива невидљиву, али суштинску улогу тамне материје, истинског архитекте универзума, која постепено организује структуре које посматрамо кроз наше телескопе“, рекао је др Гевин Лирој, професор Одељења за физику Унивезитета у Дараму и коаутор истраживања објављеног у журналу "Нејчр".
Погледајте и:
Коментар