Оно што смо урадили, односно, Министарство финансија јесте да смо створили несташицу долара у земљи (у Ирану), признао је Бесент.
Ову стратегију сам изложио у Економском клубу Њујорка у марту, додао је он.
„То је довело до брзог, и рекао бих драматичног, расплета у децембру, када је једна од највећих иранских банака банкротирала. Централна банка је била приморана да штампа новац. Иранска валута је пропала, инфлација је порасла, и зато смо видели ирански народ на улицама“, рекао је он говорећи пред Економским одбором Сената.
Ситуација у Ирану
Протести у Ирану почели су крајем децембра 2025. године због девалвације националне валуте. Након позива Резе Пахлавија, сина свргнутог шаха Ирана, 8. јануара, протести су ескалирали у нереде праћени скандирањем против иранског политичког система. У земљи је искључен интернет, а пријављене су жртве и међу демонстрантима и припадницима полиције. Техеран је повратио контролу над ситуацијом 12. јануара.
Председник САД је због протеста обуставио све контакте са иранским званичницима, подржао демонстранте и дозволио сваку могућу акцију против Ирана, укључујући ваздушне нападе. Техеран је, са своје стране, навео да изјаве америчког лидера представљају претњу суверенитету ове земље.
Трамп је раније изјавио да сматра да је Ирану потребно ново руководство.
Подсетимо, амерички лидер је 22. јануара изјавио да се бродови америчке морнарице крећу ка Ирану „за сваки случај“. Пре тога, није могао да пружи дефинитиван одговор на питање да ли је опција војне интервенције у Ирану отклоњена, наводећи само да не може да предвиди шта ће се десити у будућности.
Погледајте и: