1 / 27
Поводом обележавања кинеске Нове године, Влада Републике Србије, Амбасада Народне Републике Кине у Србији, Кинески културни центар и Институт за појас и пут организовали су у Кинеском културном центру пријем на коме су представљене активности манифестације „Срећна кинеска Нова година 2026“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 27
Прва представа у оквиру манифестације „Срећан Празник пролећа“ представљала је својеврсни празник за очи и уши-наступ Опере провинције Сечуан
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 27
Кинеска опера представља уметничку форму која комбинује музику, вокално извођење, мимику, плес и акробатику
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 27
Сечуанска опера је врста кинеске опере настала у провинцији Сечуан око 1700. Године, а постала је потпуно развијена и препознатљива средином 19. века
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 27
Оперске представе су првобитно било постављене само на Двору, да би касније постале доступне и јавности.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 27
Репертоар сечуанске опере је богат и разноврстан. На сцени постоји више од 100 активних репертоара
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 27
Сечуанска опера је сличнија представи него други облици кинеске опере, а глума је веома углађена. Опера има четири главна типа улоге: шенг (господин), дан (жене), ђинг (груби мушкарци) и чоу (кловнови)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 27
Поред централних ликова сценског комада, извођачке трупе имају и бројне секундарне и терцијарне извођаче.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 27
Стилизованим покретима, гестовима и покретом тела дочаравају се радње као што су јахање коња, веслање чамца или отварање врата без коришћења реквизита и сценских ефеката
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 27
Теме које се у комадима обрађују су често преузете из историјских романа и прича о политичким и војним борбама, царевима, генералима и другим историјским личностима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 27
Извођачи носе костиме са јасним разликама у боји и детаљима који означавају статус, карактер и личност лика.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 27
Сложена шминка на лицу и китњасти украси за главу су кључни елементи који помажу у идентификацији лика и његових емоција
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 27
И боја којом је осликано лице извођача има своју симболику, па тако црвено лице означава оданост и храброст, док бело лице симболизује злу или лукаву природу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 27
Црвена боја костима симболизује племенитост, храброст, лојалност и моћ
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 27
Плава представља чврстину и одлучност, жута- окрутност и тиранију, Црна - чврстину и интегритет, зелена- витештво и праведност, док златно и сребрно лице представља светост и величанственост.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 27
Одећа се често модификује како би се глумци могли лакше кретати на сцени Једна од особености опере су дуги рукави од свиле (водени рукави).
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 27
Извођачи су са својим живописним костимима једина фокусна тачка на карактеристично углавном празној сцени
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 27
Извођач у улози Сун Вуконга (познатијег као Краљ Мајмуна), митолошког бића које се појављује у многим кинеским легендама које датирају још из династије Сонг (960 - 1279)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 27
Једна од најатрактивнијих тачака, било је извођење традиционалне кинеске драмске вештине "мењања лица" (Биан Лиан). Тајна промене лица преноси се са генерације на генерацију унутар породица и нису доступне странцима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 27
Ова древна вештина, стара око 300 година, омогућава извођачима да промене живописне маске скоро тренутно, покретом руке или главе, без знања публике како се то дешава.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 27
Грациозне плесачице у традиционалним костимима и украсима за главу који подсећају на феникса или змаја. Феникс се слично змају у Кини повезује са срећом и божанском моћи, док наранџаста боја симболизује ватру
© Sputnik / Лола Ђорђевић
22 / 27
Поред плесних тачака, неретко се на наступима могу видети и акробатске вештине извођача које публику остављају без даха
© Sputnik / Лола Ђорђевић
23 / 27
У оквиру програма, публика је могла да види и сликарско умеће Жанг Бина који је насликао коња у трку током извођења музичке нумере(4-5 мин). Музичка нумера којом је верно дочаран коњски галоп извођена је на Ерху- кинеском гудачком инструменту који је у свету познат као кинеска гусла или кинеска виолина
© Sputnik / Лола Ђорђевић
24 / 27
Такође и наступ мајстора борилачких вештина Ли Даоженга
© Sputnik / Лола Ђорђевић
25 / 27
Данашња сечуанска опера је синтеза пет историјских мелодијских стилова. Ченгду је главни дом сечуанске опере, док друга утицајна места укључују Чонгћинг, Гуиџоу, Јунан, Хубеј и Тајван
© Sputnik / Лола Ђорђевић
26 / 27
Сечуанска опера је наведена међу првим делима на „Листи нематеријалне културне баштине“ кинеског Министарства културе, објављеној 20. маја 2006. године.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
27 / 27
Чак и ако нисте љубитељ опера, раскошни наступ Сечуанске опереске трупе је нешто, што се не заборавља
© Sputnik / Лола Ђорђевић