Показатељ да у светском финансијском поретку нешто није као што је било до сада. Тим пре што и цена сребра, упоредо са ценом злата, достиже историјске максимуме.
Горе него 2008.
На важну, иако комплексну и такође историјску аномалију у односу долара и злата указала је недавно и швајцарска банка „Јулиус Баер“: графикони кретања цене злата и обрнуте вредности камате на десетогодишње америчке обвезнице били су, буквално, подударни деценијама уназад. Прецизније, још од Никсоновог шока из 1971. када је долар напустио златну подлогу, то јест банкротирао у односу на злато. Поменута подударност графикона, ипак, представљала је показатељ непоколебаног поверења у амерички долар који је добар као злато иако злата нема. Али више нема ни те подударности као мере поверења у долар: од почетка ове фазе НАТО рата против Русије у Украјини, пре четири године, кад су Русији отели њене доларске резерве, два графикона се раздвајају у супротним смеровима. Злато оде на горе, оно доларско надоле.
Познати амерички финансијер Питер Шиф за „Фокс бизнис“ објашњава: приближава се велики економски тренутак истине. Инфлација (у Америци) се убрзава, а долар губи поверење света.
„Свет“, упозорава Шиф, и то са финансијског а не (гео)политичког становишта, „рапидно“ повлачи своју подршку Сједињеним Државама. Долар ће доживети колапс, долар ће бити замењен златом. Централне банке купују злато да би подржале своје валуте. Ослобађају се долара, ослобађају се доларских обвезница. Идемо према економској кризи у односу на коју ће (светска) финансијска криза 2008. изгледати као школски пикник. Највећа разлика између кризе која нам се спрема и оне коју смо имали тада“, наставља Шиф, „лежи у томе што ће ова бити потпуно у Америци. Неће бити извезена остатку света. То није глобална финансијска криза. То је америчка финансијска криза.“
Балон вештачке интелигенције
Шта ће бити окидач?
Бројна су упозорења да би то могло да буде пуцање берзанског балона вештачке интелигенције, тим пре што искључиво на расту вредности акција „величанствене седморке“ технолошких гиганата – од Енвидије до Оракла – и почива сав раст америчке берзе протеклих година. Међутим, то није праћено профитабилношћу, напротив: дуг Оракла, на пример, порастао је на 110 милијарди долара уз планове да буде отпуштено чак 20-30 хиљада запослених и да не буде планиране куповине три милиона Енвидијиних графичких картица. Што ће утицати на вредност акција Енвидије, које су већ у извесном паду након вести да није извесна реализација дила са компанијом Опен ЕјАј. Која пак зависи од сопственог дила са Ораклом, што ће рећи да су сви у проблему који је пак знатно скупљи од њих самих.
Упозорење из Немачке
Како год, она драматична упозорења Пита Шифа, у нешто мање драматичном али не мање озбиљном тону, понавља и БаФин, Федерална установа за финансијски надзор немачке владе. У свом годишњем извештају – прогнози за 2026. – Немци наводе да би статус долара као резервне светске валуте могао да буде доведен у питање већ ове године. И то из три разлога: због смањене ликвидности (јер је све мање купаца а све је више продаваца америчког дуга, као што је опоменуо и Питер Шиф), због геополитичких шокова (а то се превасходно односи на изградњу БРИКС-ове финансијске инфраструктуре) и због политизације долара, што је шифра за сукоб Доналда Трампа и Федералних резерви, то јест власника финансијског устројства Колективног запада. Што укључује европске власнике америчког дуга на чији „некоординисани, децентрализовани и постепени штрајк“ – у смислу престанка даље куповине америчког дуга – „Фајненшел тајмс“ указује као на стварну претњу долару.
Позив Си Ђинпинга
Иако тек треба да се види да ли ће бити и како ће изгледати најављени колапс долара, већ се озбиљно поставља питање и шта долази после.
Управо ће „Фајненшел тајмс“ ових дана указати на позив председника Кине Си Ђинпинга – у коментару у ”Ћушију”, званичном двонедељном магазину Комунистичке партије за питања доктрине – да Кина развије ”моћну валуту” која ће моћи да буде ”нашироко коришћена у међународној трговини и инвестицијама, и стекне статус резервне валуте”.
„Ројтерс“ је недавно јавио и да дигитални јуан постаје све заступљенији у међународној трговини преко прототипа ЕмБриџ платформе као аналога Свифту који је бржи, јефтинији и – што је нарочито важно – независан од америчког долара. А с тим у вези и „Берлинер цајтунг“ доноси појашњење да је управо то она паралелна – алтернативна – финансијска инфраструктура читавог БРИКС-а преко које ће се трговати дигиталним валутама његових чланица. Без икаквог утицаја долара и потребе да се купује амерички дуг.
Шта ће то значити за Америку и још постојећи светски финансијски систем? Зашто дивља цена злата? И када ће избити нова економска криза?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар и народни посланик Бранко Павловић и економиста Бојан Димитријевић.