Овако за Спутњик говори Стефан Бошкоћевић, млади уметник из Штрпца, студент Факултета уметности у Косовској Митровици, стипендиста Хуманитарне организације Косовско Поморавље:
„Одрастао сам у подножју Шар планине, где природа, породица и традиција одређују однос према свету. Уметност је у мој живот ушла рано, кроз дечју прецизност, потребу да све буде завршено и „како треба“, а касније и кроз формално образовање“.
Закон о странцима, који привремене приштинске институције планирају да примењују од 16. марта, претња је интеграцији у тзв. косовски систем преосталих српских институција, школства и здравства. Сви који немају приштинска документа третираће се као страни држављани и биће им потребна дозвола за рад, а наставницима, професорима и лекарима и лиценца тзв. Косова.
Више од половине наставника на Универзитету у Митровици нема косовску личну карту, а на Факултету уметности чак 90 одсто предавача није са Косова, што би могло да паралише факултет, цео Унивезитет.
Међутим, српски студенти не планирају да напусте Косово и Метохију, уче и мају визију будућности у јужној покрајини. Надају се решењу које ће задржати њихове професоре у Митровици. Један од њих је и Стефан.
Након завршене Средње уметничке школе у Лесковцу, уписао је Факултет уметности у Косовској Митровици. Један смер његовој креативности није био довољан, завршио је и вајарство и дизајн.
Прва самостална изложба „Таван“ - кроз графике породичних фотографија, старих предмета, бавио сам се темом дома, сећања и одрастања
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
На факултету се издваја као један од најактивнијих и најуспешнијих студената генерације. Тренутно је на мастер студијама, а иза њега је већ шест самосталних и више од тридесет групних изложби. Као и више награда, међу којима издваја признање „Веруј у себе“ Ерсте банке, види га као симболичну потврду дугогодишњег рада и истрајности.
„Моја прва самостална изложба „Таван“ донела ми је и ширу препознатљивост. Кроз графике породичних фотографија, старих предмета и ентеријера, бавио сам се темом дома, сећања и одрастања. Покушао сам да вратим публику у просторе детињства, таване, бакине ковчеге, заборављене предмете, мирисе и тишину прошлих времена“.
Студентски живот који се не види у вестима
За Стефана, Косовска Митровица није град из црних политичких вести, већ универзитетски, град посебне енергије, а управо студенти, каже, чине његову суштину.
„Митровица без студената готово да не постоји. Током лета, када оду млади, град се утиша. Али док смо ту, постоји посебна енергија, осећај заједништва и блискости који се ретко где може пронаћи“, истиче Стефан.
Прве три године студирања провео је у студентском дому, а потом је, због потребе за већим радним простором уметника, прешао у стан. Управо тада додатну сигурност доноси му стипендија Хуманитарне организације Косовско Поморавље, која му помаже да лакше издржи студије и посвети се раду.
Иако још студент, Бошкоћевић је већ имао шест самосталних изложби
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Стотину нада у бољу будућност
Марија Васић из ове организације објашњава да је програм стипендирања настао из непосредног контакта са породицама на Косову и Метохији.
„Идеја је дошла од родитеља наших првих стипендиста. Обилазећи породице у Новом Брду, Косовској Каменици и Витини, схватили смо да је образовање младих најмање у фокусу помоћи, а заправо најважније“, каже Васићева.
У тренутку покретања програма, осим државних и стипендија Српске православне цркве, није било дугорочних фондова који би системски помагали студентима. Циљ Хуманитарне организације Косовско Поморавље био је да им се обезбеди сигурна и дугорочна подршка, како би им се макар део егзистенцијалне бриге скинуо са леђа.
За мање од три године, број стипендиста порастао је од првобитна четири до више од сто студената.
„Нисмо ишли ка масовности, већ ка сигурности. Донатори знају ког студента помажу. То је велики успех и за нас и за стипендисте, али и доказ колико наш народ жели да улаже у младе на Косову и Метохији“, истиче Марија Васић.
Илустровани речник „Приваљало ми“, Стефан је кроз илустрацију и текст створио аутентичан запис о језику свог краја
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Речник љубави према свом језику
Колико су Стефану корени важни потврђује и његов пројекат који није само уметнички, већ и рад на очувању језика. То је илустровани речник „Приваљало ми“, у коме је представљен дијалекат Сиринићке жупе. Кроз илустрацију, текст и колажну форму књиге створио је аутентичан запис о идентитету.
„Хтео сам да изгледа као да га је неки стари човек правио, да је он скупио све те речи, колажирао и руком писао текстове. Итекако бих волео да се овај речник прошири, да једног дана буде издат у већем броју, од пре неколико дана како је на сајту организације која ме стипендира, људи се непрестано јављају и питају како га могу набавити“, каже аутор.
Млади уметник објашњава читаоцима Спутњика назив речника, „Приваљало ми“, заправо значи „шта ће ми“ или „не треба ми то“. Симболично осликава дух, начин размишљања средине из које дијалекат потиче.
Речи су представљене кроз колажне илустрације и кратке, шаљиве приче из живота
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Тешки услови живота и јасна одлука
Живот на Косову и Метохији подразумева бројне практичне, административне потешкоће, од недостатка институција, сада је потребно прећи измишљену границу да би се подигла стипендија, до свакодневне неизвесности. Ипак, Стефан истиче да управо ти услови људе чине зрелијим и повезанијим.
„Косово и Метохија има енергију коју не можете објаснити. Манастири, људи, природа, све вас веже и тера да останете“, каже он.
И Марија Васић сведочи о том осећају припадности. Иако је из централне Србије дошла да живи на Косово и Метохију, вођена љубављу, данас ту одлуку не преиспитује. Организација у којој ради отворила јој је нови поглед на дешавања, Косово и Метохија нису само простор изазова, већ и место наде, стварања и будућности:
„Ово је мој живот и мој дом. Пронашла сам себе овде и захвална сам Богу због тог осећаја. Важно је да човек зна где припада“, каже она.
Стефан није могао да се задовољи једним смером на факултету, завршио је дизајн и вајарство
© Фото : Спутњику уступио Стефан Бошкоћевић
Сан није готов кад се пробудиш
За разлику од многих младих који планирају одлазак, Стефан своју будућност види управо на Косову и Метохији. Видео је и како бавити се уметношћу изгледа у другим земљама, био је на студентској размени у Бугарској и прелепој Италији, у Напољу. Али лепота уметности његове земље, Пећке патријаршије, Дечана, Студенице, тешко је упоредива.
Након мастера планира да упише и докторске студије на Факултету уметности у Косовској Митровици, које су недавно отворене. Каже да метност нема границе, али да су корени изузетно важни.
„Овде желим да останем, а моја уметност може да иде где год. Млади треба само да верују у себе, раде, буду истрајни и не боје се ризика. Сан није готов када се пробудиш, већ када га оствариш“, поручује Стефан Бошкоћевић.