Благи пад сјаја звезде скренуо је пажњу астронома на оближњи свет који доводи у питање устаљене представе о настањивости планета ван Сунчевог система. На мање од 150 светлосних година удаљености налази се кандидат за стеновиту планету изненађујуће сличну Земљи, али са дубоком хладноћом.
Егзопланета о којој је реч, названа HD-137010 b, описана је у истраживању објављеном у часопису "The Astrophysical Journal Letters". Аутори истраживања наводе да је нешто већа од Земље и приближно 1,2 пута масивнија. Исто тако, обиђе своју матичну звезду једном за 355 дана.
Близу кључне границе
Такво трајање године поставља HD-137010 b близу кључне границе. На основу сјаја звезде и удаљености планете, научници процењују да постоји 51 одсто шансе да се егзопланета налази тачно унутар настањиве зоне, региона где би течна вода могла да постоји на њеној површини.
Њена звезда домаћин, HD-137010, је патуљаста звезда К класе са око 70 одсто масе и величине Сунца. Такве звезде спорије сагоревају своје гориво, што им омогућава да стабилно производе енергију из фузије водоника много дуже него Сунце.
То је прва планета кандидат са радијусом сличним Земљи и орбиталним својствима која је прошла испред звезде сличне Сунцу, довољно светле за опсежна накнадна посматрања, напомињу аутори студије.
Како је сигнал детектован?
Докази о постојању HD-137010 b потичу из података са сада већ угашеног свемирског телескопа Кеплер НАСА, користећи метод транзита, који мери ситне падове светлости када објекат пролази испред звезде. Из једног таквог транзита, научници су проценили величину и орбиту егзопланете.
Потврда његовог постојања тек треба да се деси. Типично, потребно је више транзита, а орбите егзопланета сличних Земљи захтевају године посматрања јер су транзити ретки. Ипак, аутори студије пишу да постоји велика вероватноћа да је у питању права планета.
Додају да откриће показује могућност откривања умерених и хладних егзопланета величине Земље које круже око звезда сличних Сунцу, чак и на основу појединачних транзита.
Отворена питања
HD-137010 b прима мање од трећине енергије коју Земља прима од Сунца, што сугерише површинске температуре између -68 и -85 степени Целзијуса, што је изузетно екстремно за наше разумевање услова за живот. Аутори верују да је веома вероватно да би атмосфера умерено богата CO2 била погодна за постојање течне воде на површини, пренео је "Сајенс алерт".
Међутим, количина угљен-диоксида слична Земљиној носи ризик од развоја такозване снежне кугле, тј. потпуно замрзнуте планете.
Погледајте и: