Илић није крио да га је погодило то што се после чак 17 година професионалне каријере у борилачком спорту често више пажње посвећује негативним коментарима него самом наступу и ономе што се дешавало у октагону.
„Постоје неке ствари на које нисам поносан. После меча се видео налет беса и то не кријем. Тај осећај је и даље присутан. Оно што ме је највише погодило јесте чињеница да сам 17 година у овом спорту – 17 година крварим, ломим се, имам више од 20 прелома, ко зна колико руптура, кидања лигамената и тетива. Када људи виде да си могао да умреш у октагону, наравно да је то моја одговорност. Али ако сам дошао да испоштујем организацију и публици пружим меч, мислим да то заслужује поштовање“, рекао је Илић.
Он је нагласио да нема проблем са критикама које се односе на борбу, технику или форму, али да не прихвата личне увреде.
„Конструктивне критике су у реду. Али када се вређа породица, физички изглед, порекло, вера и сличне глупости – то не прихватам. Не тврдим да сам најбољи борац, али сваки борац који уђе у октагон заслужује поштовање.“
Илић је истакао да у борилачком спорту нема места сензационализму и да новинари и аналитичари морају да разликују навијачке коментаре од професионалног приступа.
„Не мора нико да навија за мене, али они који су професионалци не могу да се понашају као публика са трибина. Ово је спорт и овде мора да постоји професионализам.“
Посебно је указао на контраст између реакција после пораза и после победе.
„После прошлог пораза нисам добио ни десет порука. Сада сви хоће да се сликају, да тапшу, а мене то не занима“, истакао је „Џокер“.
Говорећи о сарадњи са тренером Стефаном Хубертом, Илић је подсетио да је у почетку било много подсмеха и сумњи, али да су резултати на крају показали да је избор био исправан.
„Смејали су се када сам почео да радим са њим. Сада ћемо да видимо шта ће писати у насловима. Ја ћу увек бранити спорт, јер спорт заслужује поштовање.“
Победом над Мирaном Фабјаном на ФНЦ 27 у Минхену, Александар Џокер Илић је још једном показао да и даље припада врху регионалне ММА сцене, али и да за њега резултат никада није изнад достојанства и поштовања спорта.