Резултат тензија између Европске уније и САД, чију непредвидиву политику најбоље очитава амерички захтев за отимањем Гренланда од чланице ЕУ Данске, добио је и сасвим конкретне последице. План Америке да руски гас у ЕУ замени својим течним природним гасом (ЛНГ) преко терминала код Александрополиса у Егејском мору у потпуности је пропао.
Тај нови терминал уз реновиране постојеће у Грчкој требало је да прихвате бродове пуне америчког ЛНГ-а, који би затим регасификован, гасоводом био транспортован до суседних земаља – од Бугарске до Украјине – путем мреже цеви „Вертикални коридор“.
Недавни позив грчке владе енергетским компанијама да се пријаве за приступ гасоводу је, међутим, пропао, као и онај у децембру када се баш нико није јавио. Лист „Политико“ оцењује да су размере неуспеха запањујуће, јер је од укупно понуђеног капацитета гасовода компанијама резервисано само 0,1 одсто!
По оцени аналитичара, не желе да ризикују у тако важном послу послу са тако непредвидивим партнером каквим се показала америчка администрација.
Шта чека Европљане, с обзиром на то да је Савет ЕУ одлучио да од наредне године у потпуности забрани испоруке руског течног гаса, а оног из цевовода од 30. септембра 2027? Зашто немачки канцелар не чека на акцију Брисела, већ је сам отишао у посету земљама Залива да решава проблеме своје земље у снабдевању гасом? Колико ће чланице ЕУ коштати преоријентација са америчког на неки други гас и како ће на то реаговати администрација Доналда Трампа склона кажњавању непослушних? Како ће се све то одразити на Србију и на наше снабдевање гасом?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ разговарају новинарка Мира Канкараш Тркља и стручњак за за енергетику Велимир Гавриловић.