Како истиче политички аналитичар из Бањалуке, Бојан Шолаја, Додик је врло јасно поручио да ће Народна скупштина РС својим званичним актом да се обрати релевантним институцијама на нивоу БиХ, у складу са Дејтонским мировним споразумом, са захтевом да се разговара о томе како БиХ да се врати у своје „природно стање“.
„Он није најавио никакав сецесионистички моменат. Врло јасно је рекао да ће Народна скупштина Републике Српске својим званичним актом да се обрати релевантним институцијама на нивоу БиХ, у складу са Дејтонским мировним споразумом, са захтевом да се разговара о враћању БиХ у што би требало да буде њено природно стање, а то је стање дејтонских одредби“, наводи Шолаја.
Подсећамо, председник СНСД-а Милорад Додик најавио је да ће следећи корак Републике Српске бити захтев Народној скупштини за враћање свих својевремено пренетих надлежности са Републике Српске на БиХ, што ће бити услов за вођење било каквог дијалога.
Реч је о војсци, граничној полицији, укидању Суда и Тужилаштва, да се врати обавештајна служба..., рекао је Додик и додао да је у питању све оно што је предвиђено Дејтонским споразумом.
Према Додиковим речима, Дејтонски споразум и Устав БиХ поремећени су до те мере да више ниједан дијалог ни политичка акција не може да санира.
„Ако су муслимани у Сарајеву свесни прихватиће да нам врате надлежности, ако и даље желе да гурају овако добиће нашу одлуку о самоопредељењу“, навео је Додик.
Како је БиХ постала хибрид
„Природно стање“ које наш саговорник помиње је, како каже, оно које је договорено 1995, са чиме садашња БиХ нема много везе. Уместо система заснованог на сагласности ентитета и конститутивних народа, настао је модел који су креирали високи представници наметањем закона и политика, као и одузимањем надлежности.
„Данас имамо низ институција које нису предвиђене Дејтонским споразумом, надлежности које су узете из руку ентитета и све се то користи као механизам за борбу против Републике Српске. Значи, Република Српска тражи да се ствари врате у оквире у којима је БиХ настала и како је требало да функционише. Овде се, дакле, не тражи ништа што уставом није дато Републици Српској“, истиче Шолаја.
Институције без уставног основа
Као резултат деловања високих представника и „међународне заједнице“ оличене у ПИК-у (Савету за спровођење мира), данас у БиХ имамо низ институција које устав БиХ не познаје, као и низ надлежности које су изузете из руку ентитета – постоје судови и тужилаштва који нису уставне категорије који су наметнути политичким притиском у квазидемократској процедури и који се буквално користе за политички прогон политичара из Републике Српске.
Истовремено, уставни суд, у коме још увек седе странци и у коме нема представника српског народа, оцењује легалност Владе Републике Српске, објашњава Шолаја.
„Ако ће нам председника бирати неко други, о влади одлучивати неко други, а законе наметати неко трећи – у чему је онда прича? Где је ту држава“, пита се он.
Дијалог или наставак блокаде
Политичке последице Додикове иницијативе, сматра Шолаја, могу бити позитивне, уколико буде постојала спремност за дијалог међу домаћим политичарима.
„Ако буде разума и спремности на дијалог, политичке последице могу да буду добре – да седнемо, да се договоримо и да неке ствари вратимо у оквире онога како би у БиХ требало да функционишу“, каже он.
Међутим, проблем је у бошњачкој политичкој елити која дијалог не жели, за разлику од представника хрватског народа.
Као посебно проблематичну, Шолаја означава улогу високог представника и такозвана бонска овлашћења, која, како истиче, немају утемељење у Дејтонском споразуму.
„Овлашћења високог представника су јасно дефинисана Анексом 10 и изузетно су уска – односе се искључиво на надзор над спровођењем цивилног дела мировног споразума. Он нема право да се меша у политички живот, намеће законе или смењује изабране функционере“, напомиње наш саговорник.
Бонска овлашћења, додаје, представљају препоруке неформалне групе – Савета за имплементацију мира – која није дејтонска категорија, због чега је правна валидност одлука донетих на тој основи озбиљно упитна.
Амерички фактор и промена односа према БиХ
Говорећи о међународном контексту, Шолаја сматра да ће Вашингтон подржати иницијативу Републике Српске, јер се она заснива управо на поштовању Дејтонског споразума. Са друге стране, Додикова иницијатива поклапа се са оним што амерички званичници у последњих годину, годину и по дана изјављују – да три народа и два ентитета треба да седну и разговарају, као и да се САД више неће мешати у унутрашња питања БиХ.
„Дејтонски споразум је америчка креација. Мислим да ће се ова администрација држати садржаја споразума као полазног основа за разговор да се ствари врате на оно како је замишљено, да се успостави функционалан систем, јер садашњи начин функционисања, онакав какав је примењиван последњих тридесет година само је уназадио БиХ. Односи су тренутно више поремећени него 1992. и надам се да је то свима јасно“, констатује он.
Република Српска не жели да повлачи једностране потезе, нити да доноси нове законе, само жели враћање надлежности и отварање широког унутрашњег дијалога.
„Не тражимо да се нешто намеће, већ да се разговара и да се нађе модел у којем ће БиХ функционисати на основу унутрашњег договора, а не наметнутих решења“, закључује Шолаја.
Погледајте и: