Закон о странцима, уколико не буде доживео неке измене, како каже Перишић за Спутњик, директно ће утицати на живот Срба на КиМ, а и њихово гласачко право може у будућности бити угрожено овим законом.
Закон ступа на снагу 15. марта а његова примена у садашњем облику утицаће на живот више од 10.000 Срба који живе на КИМ и око 200.000 Срба који су расељени из јужне српске покрајине и немају косовске исправе и држављанство. Иако је реч о евидентном удару на српску заједницу на КиМ, Европска унија је пожурила да контроверзни закон подржи, уз скандалозну формулацију да се тиме даје подршка „напорима влади у Приштини да осигура да сва лица која бораве на КиМ буду прописно регистрована у складу са законима“.
Атак на српску заједницу на КиМ
Перишић нимало не сумња да ће овај закон погодити српску заједницу на КиМ, с обзиром на то да ће се они сматрати странцима у том подручју.
“ Ово је фактички на одређени начин приморавања Срба да прихвате тзв. косовску државност и постану држављани те самоглашене државе. Овај закон је требало да ступи на снагу 15. јануара, па је то померено за 15. март, а говори се о томе да ће српско становништво бити посебно информисано о томе и како ће се примењивати на њима али и ко ће можда бити изузет од овог закона. Још једна врста притисака на српско становништво је питање возила јер по новом Закону о возилима предвиђено је да више неће бити могућа вожња уз овлашћење, уколико возач нема пребивалиште у земљи у којој је возило регистровано,” објашњава он
То све додатно отежава свакодневни живот Срба у том подручју и уз све друге нестабилности које смо могли да видимо у претходном периоду, истиче Перишић, ово је још једна врста притиска која може да изазове нестабилност и да угрози основна људска права која би требало да има нека национална групација на одређеном подручју.
Одложити примену закона и наћи компромис
Наш саговорник каже да се помиње да би нека врста компромисног решења могла да буде да Срби на које се овај закон буде односио, на период од три месеца излазе са простора Косова и Метохије у централну Србију и да се поново врате у то подручје и да на тај начин само српско становнштво заобиђе ту врсту притиска да прихвати држављанство тзв. Косова.
„Надам да ће се укључити међународни актери који највише могу да изврше притисак на косовске власти, и да се ова одлука или њено примена одложи или да се пронађе неко компромисно решење које би заиста заштитило Србе, с обзиром на то да су Срби најбројнија национална групација на простору Косова, после Албанаца, и због тога би морале да постоје неке афирмативне мере које су тековина у свим друштвима,” наводи Перишић.
Да ли је следеће на удару бирачко право Срба
На питање да ли би овај Закон могао да има утицаја на неким будућим изборима на право гласа Срба са КиМ односно на оне који немају или не желе да узму држављанство тзв. државе Косово наш саговорник каже:
“Сам изборни закон још увек није експлицито мењан и није наглашено да само држављени такозваног Косова могу да гласају на изборима, али је и те како могуће да је то нека будућа интенција коју имају косовске власти. Могуће је да се припремају за неки изборни циклус управо применом овог закона, што би тек онда негативно утицало на права које Срби треба да имају и као бројна национална групација, и као несумњиво угрожена групација на простору Косова. Надам да се неће ићи у том смеру, али познавајући размишљање Куртијеве власти, не би ме чудило да у некој блиској будућности имамо управо такве одреднице које ће се односити на то да само држављани такозваног Косова могу да гласају или још неке додатне мере које би довеле до тога да гласачко право имају само појединци који се налазе и који живе одређени период на простору Косова и Метохије,” напомиње Перишић.