Министар је разговарала са делегацијом СБ коју је предводила Стефани Гил, менаџерка у области енергетике за Европу и централну Азију, о програму подршке и финансирању пројеката у енергетском сектору, са фокусом на гасни сектор и енергетску ефикасност.
„Светска банка је заинтересована за шири програм подршке гасном сектору, у оквиру којег би у фазама могли да обезбедимо финансирање за изградњу гасних интерконекција, јачање постојеће гасне инфраструкутуре унутар земље, као и изградњу нових складишних капацитета“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Каже да су осим финансирања разговарали и о техничкој подршци за развој пројеката који су у припремној фази.
„Гас сматрамо дугорочним прелазним горивом на путу ка декарбонизацији, јер је базна енергија и неопходно је да градимо инфраструктуру како бисмо испунили циљеве које смо дефинисали стратешким документима“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министар је навела да су приоритетни инфраструктурни пројекти у енергетици одређени ажурираним Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре, које је влада усвојила претходне године.
„Наш фокус у сектору гаса сада је изградња гасне интерконекције са Северном Македонијом, за коју имамо израђену студију изводљивости, која је и за нашу и македонску деоницу финансирана ЕУ средствима. Изградњом ове интерконекције, отварамо још један алтернативни правац за снабдевање гасом“, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је Србија има намеру да настави пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане“ (СУРЦЕ) који се успешно реализује са Светском банком и у оквиру којег се субвенционишу мере енергетске ефикасности за домаћинства.
„До краја 2027. ћемо доделити субвенције за око 50.000 домаћинстава и циљ нам је да наставимо са овим програмом. Повећањем енергетске ефикасности смањујемо потрошњу и емисије штетних гасова, а и уштеде у кућним буџетима грађана који енергетски унапреде своја домаћинства уз помоћ државе су осетне", рекла је она.
Додаје да је Светска банка осим за наставак тог програма заинтересована и за финансирање енергетске санације јавних зграда, попут школа, вртића, болница, што би осим уштеда у енергији које могу ићи и до 50 одсто, креирало и нова радна места.
Погледајте и: