Деменција се сматра једном од највећих здравствених претњи у свету, а број оболелих могао би да се утростручи и до 2050. премаши 150 милиона, што би представљало огроман притисак на здравствене и социјалне системе широм планете, преноси Гардијан.
Истраживачи Медицинског центра Универзитета Раш у Чикагу утврдили су да је континуирано бављење ментално захтевним активностима током живота повезано са мањим ризиком од Алцхајмерове болести, најчешћег облика деменције, као и са споријим падом когнитивних способности.
Ауторка студије Андреа Замит оценила је да резултати указују на снажан утицај интелектуално подстицајног окружења на здравље мозга у старости.
„Наши налази охрабрују и сугеришу да редовно бављење разноврсним менталним активностима може да направи разлику. Јавна улагања у библиотеке и програме образовања који подстичу љубав према учењу могла би да допринесу смањењу учесталости деменције“, навела је она.
У истраживању је праћено 1.939 особа просечне старости 80 година, које на почетку нису имале деменцију.
Током осам година учесници су попуњавали упитнике о својим навикама и приступу образовним ресурсима у детињству, средњем и позном животном добу.
Међу испитаницима који су били највише интелектуално активни, Алцхајмерову болест развило је 21 одсто, док је у групи са најнижим нивоом тај удео износио 34 одсто.
Након прилагођавања података о старости, полу и образовању, утврђено је да је већа ментална активност повезана са 38 одсто мањим ризиком од Алцхајмерове болести и 36 одсто мањим ризиком од благог когнитивног поремећаја.
Особе које су биле најактивније у интелектуалном смислу развијале су Алцхајмерову болест у просеку са 94 године, наспрам 88 година код оних са најмањом стимулацијом, док је појава блажих когнитивних тегоба одлагана за око седам година.
Аутори напомињу да студија показује повезаност, али не и директан узрочно-последични однос, као и да су се подаци о ранијем животу ослањали на сећања испитаника.
Погледајте и: