Главна претња истека Новог СТАРТ-а, последњег споразума о контроли нуклеарног наоружања, јесте чињеница да ће бити много теже склопити нови договор, јер, према мишљењу руских експерата, развој и постизање новог споразума могло би да захтева године интензивних преговора и договоре о бројним техничким и правним питањима, а током тог периода постоји ризик од смањења транспарентности.
„Мислим да прекид важења овог споразума неће суштински утицати на међународну безбедност, барем у ближој будућности. Иако је споразум престао да важи остала је његова инерција. То јест, Сједињене Државе и Руска Федерација ће још неко време по инерцији деловати као да су норме овог споразума и даље на снази. Поред тога, остала је навика везана за одговорно и образриво понашање у овој области. Стога, у наредних пет година, мислим да одсуство овог споразума неће утицати на међународну безбедност“, оцењује експерт.
Ипак, поједини руски експерти упозоравају да ће у одсуству споразума таква представа о безбедности постепено слабити, што ствара велику неизвесност, а „таква ситуација је увек опасна“.
Таква ситуација је већ била 1962. године, током Кубанске ракетне кризе, једног од најкритичних момената Хладног рата, када је свет био на ивици нуклеарног рата.
Заговорници ове тезе указују да је данас опасност већа, јер сада има много више земаља са нуклеарним потенцијалом, што додатно компликује контролу и повећава ризик од случајне ескалације.
Манојло, међутим, сматра да ће се Русија и Сједињене Државе, пре или касније, вратити питању споразума о контроли нуклеарног наоружања, јер Трампов мандат истиче за око две године, а нова администрација, како каже, може имати другачији приступ међународној безбедности.
Трампова уверења да су сви међународни споразуми бескорисни и да само ограничавају САД су, у најмању руку, чудни, оценио је он, алудирајући на то што су се током Трамповог првог мандата, од 2017. до 2021. године, САД повукле из неколико споразума о разоружању са Русијом, али не и из споразума Нови СТАРТ. Трамп је већ тада желео да у преговоре о обнављању споразума укључи и Кину, али без успеха.
Касније су Американци, под Џозефом Бајденом, пристали на петогодишње продужење, што је обезбедило његово важење до фебруара 2026. године.
Иако се руски председник Владимир Путин залагао за продужење споразума на још годину дана, никакав одговор Вашингтона није стигао.
Трамп, који је првобитно ту иницијативу оценио као „добру идеју“, касније је изјавио да ће, када споразум истекне, направити „бољи договор“, уз напомену да би у њега требало укључити и Кину, што је Пекинг одбио, пошто не жели да се обавезује, с обзиром на то да поседује значајно мањи арсенал нуклеарног оружја – око 500-600 бојевих глава, у поређењу са Америком и Русијом које контролишу око 90 одсто свих нуклеарних бојевих глава.
Русија спремна за дијалог, али и за одговор
На питање може ли свет да се врати ресетовању односа, као што је то било крајем осамдесетих година, или је неконтролисана трка у наоружању неизбежна, Манојло сматра да ће, ипак, доћи до отопљавања односа, након америчких избора 2028. године.
Међутим, уколико због истека споразума Американци буду иницирали размештање додатних бојевих глава на носачима Русија ће, сматрају експерти, учинити исто, што неће довести до нуклеарног рата, али ће нарушити стратешки баланс и појачати тензије.
Другим речима, Москва ће поштовати ограничења последњег споразума са Сједињеним Америчким Државама о ограничавању нуклеарног наоружања све док Вашингтон буде исто тако поступао.
Манојло истиче да је Москва тежила да сачува тај договор, али да ће, упркос непостојању споразума, наставити да се понаша одговорно све док то чине и САД.
„Позиција Руске Федерације је да је споразум био темељ међународне безбедности и стабилности. Русија је била спремна да продужи овај споразум, али њена позиција је била да то неће учинити једнострано. Ако Сједињене Државе промене своју позицију и буду спремне да се врате питању разматрања и продужења овог споразума, Русија ће, наравно, ићи у сусрет и поздравити то“, нагласио је Манојло.
Москва сматра да је, уколико се говори о укључивању Кине у нове преговоре, неопходно укључити Велику Британију и Француску.
„Могуће је ширење броја учесника овог споразума у будућности. Није искључено да ће архитектура споразума бити разматрана и са Француском и са Великом Британијом. Али, треба имати у виду да главни нуклеарни арсенал у свету није у рукама Француске или Велике Британије, већ Руске Федерације и Сједињених Држава. Француска, Велика Британија и друге нуклеарне земље значајно заостају по броју бојевих глава, па њихови гласови немају исту тежину као гласови и мишљења Русије и Сједињених Држава”, закључио је експерт.
Русија ће при формулисању своје даље политике у области стратешког офанзивног наоружања узети у обзир чињеницу да су САД игнорисале руску иницијативу о добровољним самоограничењима ради задржавања квантитативних горњих граница за одговарајуће врсте наоружања утврђене споразумом Нови СТАРТ најмање годину дана након његовог истека.
У постојећим околностима, стране споразума Нови СТАРТ слободне су да саме одлучују о наредним корацима, али Русија намерава да делује одговорно и уравнотежено, градећи своју стратегију на темељној анализи америчке војне политике и укупне стратешке ситуације.
Истовремено, Москва је спремна и да предузме одлучне војно-техничке мере ради одбране националне безбедности и супротстављања потенцијалним претњама, али такође остаје отворена за политичка и дипломатска решења која могу допринети свеобухватној стабилизацији стратешке ситуације, искључиво на основу равноправног и узајамно корисног дијалога, када се за то створе услови.
Свет без контроле нуклеарног оружја
Последњи споразум о контроли нуклеарног наоружања између САД и Русије истекао је 5. фебруара, а то значи да је свет први пут за више од пола века без контроле нуклеарног оружја, што нас уводи у нову еру неизвесности, јер је Нови СТАРТ предвиђао и међусобне инспекције и размену података, па је самим подстицао на поверење и транспарентност, а такође је јачао међународна безбедност и стабилност, спречавајући трку у наоружању.
Његов циљ је био да се смањење ризика од нуклеарног рата кроз контролу наоружања. Уговор је јасно дефинисао ограничења на број размештених стратешких нуклеарних бојевих глава за обе стране, а односио се на нуклеарно оружје дугог домета САД и Русије.
Нови СТАРТ споразум из 2010. године, који су потписали тадашњи председници Дмитриј Медведев и Барак Обама, ограничава број стратешких нуклеарних бојевих глава са сваке стране на 1.550. Број система који те главе носе, а то су интерконтиненталне балистичке ракете, односно балистичке ракете које се лансирају са подморница и бомбардера, ограничен је на 800.