У декларацији се тврди да је тзв. ОВК представљала легитиман ослободилачки покрет који се, како се наводи, борио за права и слободе Албанаца на Косову и Метохији, уз оцену да поступци Специјалног тужилаштва могу довести до, како се тврди, погрешног тумачења историјских околности сукоба, пренела је телевизија РТВ21.
Албански парламент тврди и да су бивше вође тзв. ОВК биле и остале представници тежњи Албанаца са Косова и Метохије за слободом и самоопредељењем и оцењује да је њихова борба била заснована на, како се каже, универзалним принципима људских права.
У тексту декларације се оцењује да је агресија НАТО-а 1999. године на Савезну Републику Југославију потврдила легитимитет те борбе и, како се наводи, криминалну природу тадашњег режима.
Скупштина Албаније у документу најављује предузимање свих потребних дипломатских и политичких корака у међународним форумима како би историјска истина о рату тзв. ОВК била очувана и правда спроведена на правичан начин.
Бивше вође тзв. ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.
У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. године па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.
Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.
Погледајте и: