Наиме, пронађена је лобања за коју се процењује да је стара око 307 милиона година и да је припадала једном од најстаријих познатих копнених кичмењака који се хране биљкама.
Како пише Ројтерс, створење названо Тираноротер хеберти имало је лобању троугластог облика, које карактерише велики мишићи образа који се користи за жвакање тврдог биљног материјала, док су се у устима налазили специјализовани зуби који су тај материјал дробили и уситњавали.
Научници претпостављају да изгледа као гмизавац иако је категоризован као део групе која се назива микросаури. Процењују да је био дуг око 30,5 центиметара и здепасте грађе, а само на лобању отпада око 10 центиметара.
Тираносаурус рекс је живео пре више од 300 милиона година међу раним члановима широке лозе четвороножних копнених животиња (тетрапода) који су били претече данашњих водоземаца, гмизаваца, сисара и птица.
Научници кажу да су вероватно еволуирали од риба са меснатим перајима сличним удовима, које су постале први кичмењаци који су крочили на копно пре око 375 милиона година.
Иако научници кажу да су најранији тетраподи били месождери, они су на крају прешли на исхрану којом доминирају биљке.
„Тираносаурус рекс је најранији и најкомплетнији кичмењак копнени биљојед који показује адаптације које могу да обрађују биљни материјал богат влакнима“, каже палеонтолог Арјан Ман из Музеја Филд у Чикагу, коаутор студије објављене у часопису Натур Eколоџи енд Еволушн.
Научници су дуго веровали да се први прави биљоједи кичмењаци нису појавили до пре око 299 милиона година, али откриће овог фосила то мења. Такође се чини да је једење инсеката можда био кључни корак у преласку са месождерства на биљоједство.
Поред тога што баца светло на порекло биљоједства, ово откриће би такође могло помоћи научницима да разумеју како животиње које једу биљоједе реагују на промене у свом окружењу.
Тираносаурус је живео пред крај карбонског периода, времена великих климатских промена и последњег преласка са глацијалних на стакленичке услове.
Погледајте и: