Света Гора какву никад до сада нисте видели: Од мрава до божанске љубави - тајни свет кроз објектив

Прва изложба ауторских фотографија монаха Теодосија Хиландарца, „Богородичин врт”, отворена је у Музеју примењене уметности у Београду.

Са благословом патријарха Порфирија и Свештеног сабора стараца Светог манастира Хиландара публици је откривен тајни свет Атоса, творевина која сведочи о творцу.

„Онај ко не познаје монаштво, који га познаје из неког свог угла, који не познаје дубину тог позива, може да помисли, шта сад то значи једном монаху, да узме фото апарат и да иде око манастира да слика неке бубице и травке. Али сликајући, ја сам имао тај осећај, пре свега, лепоте. Божанске лепоте у тим створењима која ми не видимо“.

Овако брат Теодосије објашњава тему своје изложбе, живи свет врта Пресвете Богородице. Кад је почео као монах да упознаје творевину, каже, почео је још више да се приближава самом Богу.

„Оно што ми је било изненађујуће кроз та размишљања о самој творевини, то је да Господ није створио та створења да бисмо их ми видели. Тек у последњих педесетак година заиста можемо да видимо ту лепоту. Јер, Господ је створио цео свет као лепоту, а не да ми будемо у центру тог света и мислимо да имамо право да без проблема можемо да уништавамо те комарце, мраве и мушице“.

Монах Теодосије каже да је друга тема која га је потакла везана за мисао Достојевског да ће лепота спасити свет. Размишљао је о томе која је то лепота, каква је то дефиниција и како је то могуће?

Нада се да ће фотографије инсеката у гледаоцима побудити лепоту коју имају, али и љубав према свакој твари која се налази око нас.

„Кад почнемо да волимо и те комарце, онда ћемо још више да волимо и људе око нас. Често сматрамо да су ситне ствари небитне, већ само оне најкрупније. Ми када дођемо у монаштво, првих година размишљамо о тој узвишеној молитви, како се небеса отварају и постајемо светитељи. А у ствари уопште није тако. Из свог искуства од деветнаест година живота у манастиру, видим да морам да кренем баш од тог комарца и мрава, да бих стигао до Бога“, каже Теодосије Хиландарац.

На централном месту првог дела изложбе у Београду, велики портрет братије са престолонаследником Александром Карађорђевићем. Ретка прилика да су сви заједно, позирају.

Важан део прве изложбе Теодосија Хиландарца су групни портрети братства. Монаси у разговору који наслућујемо. Поједини и комуницирају са фотоапаратом. Ретка су озбиљна лица, углавном осмеси. Топлина погледа, мир. Али и пажња са којом их објектив види. И љубав. Са обе стране објектива.

Управо је љубав трећа тема коју је на отварању ове изложбе поменуо аутор, љубав од које све почиње:

„Ми то знамо, али је тешко показати. Ове фотографије показују ту љубав. Имао сам смелости да је на тај начин покажем, иако често немам снаге да је покажем људима око себе. Оно што се на изложби види то је најбољи део мене. Могу слободно да кажем, најлепши део. Фотографије, а посебно кратки филмови, највише говоре о томе како сам се осећао док сам гледао кроз објектив. Ово је мој начин да кажем да вас све волим“, поручује монах Теодосије.

Изложба "Богородичин врт" у Музеју примењене уметности отворена је до 28. фебруара.

Уз њу су представљени веома скромни подаци о аутору, рођен је 1968. године. У манастиру Хиландару је од 2007. Фотографијом се као монах бави од 2021.године. Изложене фотографије су настале у Хиландару и његовој непосредној околини.

Од када живи као Светогорац јавности се обратио само још једним поводом, на промоцији његове књиге „Додир“, која је имала неколико издања.