Запањујући неуспех Трампове иницијативе – Европа неће амерички гас /видео/

На то указује стручњак за енергетику, економиста Велимир Гавриловић, оцењујући да је Европска унија, одрекавши се дупло јефтинијег руског гаса донела, „шизофрену, некомерцијалну одлуку“, која је пуно кошта. И привреду и грађане. Резултирала је, пре свега, деиндустријализацијом немачке привреде, највеће у ЕУ, која сада сели производњу из земље идући за јефтинијим енергентима и трошковима пословања.

Оно што је, међутим, администрацију у Бриселу коначно освестило је непредвидивост политике њеног најближег савезника са друге стране Атлантика, након што је амерички председник Доналд Трамп запретио да ће преузети контролу над Гренландом, територијом Данске, једне од чланица ЕУ.

Најновије тензије су, како је изјавио грчки министар енергетике Ставрос Папаставру, уплашиле потенцијалне купце америчког течног природног гаса (ЛНГ). А само пре два месеца, званичници америчке владе дошли су у Атину да се представе као нови, велики енергетски играч на Медитерану, а да Грчку прогласе за енергетско чвориште, након што је прорадио новоизграђени терминал за прихват ЛНГ код Александрополиса у Егејском мору.

Ствари се, међутим, нису одвијале по америчком сценарију. На недавној аукцији од капацитета гасовода понуђеног компанијама на крају је резервисано само 0,1 одсто. Бриселски портал Политико је оценио да су размере неуспеха запањујуће, подсећајући да се на претходној, децембарској аукцији није пријавио нико.

Kомесар Европске уније за енергетику Ден Јергенсен, који је Трампове поруке о Гренланду назвао ''позивима на буђење'', одмах је најавио да ће Европска унија појачати напоре да диверсификује добављање ЛНГ-а, како не би зависили само од Сједињених Америчких Држава.

У емисији Енергија Спутњика Гавриловић, међутим, каже да ће, колико год било пожељно, то бити тешко изводљиво.

Он подсећа да је потрошња гаса у Европи пала на 330 милијарди кубних метара годишње и да је 2024. године две трећине те количине чинио онај који гасоводима стиже у гасовитом стању, док се једна трећина односила на течни природни гас (ЛНГ).

Због притиска Америке да се и даље смањује увоз руских енергената, у 2025. години ЕУ је, како указује саговорник Спутњика, повећала потрошњу ЛНГ-а и тај однос је био пола-пола. Наравно, највећи удео у увезеном ЛНГ-у био је амерички и у јануару ове године он је чинио 63 одсто.

Стручњак за енергетику сматра сасвим оправданом бојазан Европљана да би могли да остану ускраћени за уредно снабдевање америчким гасом с обзиром на непредвидивост Трампове администрације склоне да кажњава „непослушне“. Енергенти су, уз воду и храну, подсећа он, најважнија роба у данашњем свету и најскупљи су када их нема.

Притом је ЛНГ и онако драматично скупљи од природног гаса који долази у гасовитом стању, јер, објашњава Гавриловић, морате прво да охладите тај гасовити природни гас и да га пребаците у течно стање. Онда морате специјалним танкерима за ЛНГ да га транспортујете до одредишта, односно до терминала у мору у близини лука где се опет дешава нова технолошка интервенција, регасификација. То наравно гради трошкове на невероватан ниво и тај гас пре него што дође до гасовода на копну којим се транспортује до крајњег купца је већ најмање дупло скупљи, а често то буде и три пута од природног гаса који иде гасоводима, истиче он.

Због свега тога саговорник Спутњика не верује да ће се ту нешто битно променити по питању интересовања за амерички ЛНГ, поготово што је максималан капацитет Александрополиса 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње. То је, како каже, скромна количина да би подмирила и потребе околних земаља, а камоли да, како је замишљено, такозваним „вертикалним коридором“ гас од Грчке стигне до Бугарске и Румуније, одакле би један крак гасовода ишао ка Молдавији и Украјини, а други у Мађарску.

Гавриловић је врло скептичан по питању брзог изласка из садашње ситуације.

Он објашњава зашто не види ЛНГ из Катара као алтернативу америчком, упркос томе што је немачки канцелар Фридрих Мерц ових дана у посети тој земљи, као и Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији. У намери да нађе стабилно решење за обезбећење гаса за Немачку чија је привреда највише погођена одустајањем од руског енергента, Мерц би, по писању Дојче велеа, сад пристао и на дугорочни уговор са Катаром на чему је та заливска земља раније инсистирала. Овога пута не би било спорно ни стање људских права у Катару, што је раније, такође била препрека.

Гавриловић, међутим, указује на могућу препреку друге врсте. Уколико заиста Американци буду започели нови рат са Ираном, Ормуски мореуз ће свакако бити затворен за комерцијалне пловидбе, за трговину и из Персијског залива неће стизати ни ЛНГ ни нафта, напомиње он.

При том, у редовним условима, катарски ЛНГ , како каже, не би био јефтинији од америчког.

Он, такође, истиче да ако диверсификација коју ЕУ сада покушава да спроведе и даље буде значила куповину скупог ЛНГ-а то значи да она наставља да буде ценовно и трошковно неконкурентна осталим великим привредним зонама у свету – Америци, Далеком истоку, посебно Кини.

Он сматра да би диверсификација на тај начин била и право решење за Србију.

Ако будемо инсистирали само на руском гасу посредством Турског, односно Балканског тока, Бугарска је ту, како каже, слаба карика. Он подсећа како је својевремено на притисак ЕУ и Америке, одустала од изградње Јужног тока када је малатене већ све било завршено.

Од Бугарске можемо поново очекивати проблеме, каже он, тим пре што су већ изјавили да ће спречити транзит руског гаса преко њихове територије у складу са одлуком Савета ЕУ да од почетка наредне године важи забрана увоза руског ЛНГ-а у земље Уније, а од 30. септембра 2027. и гаса из гасовода.

У неком тренутку поједини политичари Европске уније покушали су то да амортизују, напоменувши да се забрана неће односити на транзит гаса ка земљама које су ван у ЕУ као што је Србија, али неки ризик ту за нас постоји док год се то тако не прецизира црно на бело, сматра он.

Интерконекцију, односно двосмерни гасовод који имамо са Бугарском, преко кога нам долази годишње око 400 милиона кубних метара гаса из Азербејџана, по његовом мишљењу, треба одржавати и можда и подићи у неком тренутку.

Он не мисли да би диверсификацији нешто допринеле интерконекције о којима се сада доста говори. Она са Северном Македонијом би нас повезала са Грчком и скупим ЛНГ-ом из Александрополиса, а поготово би још неповољнија, односно скупља била интерконекција са Хрватском која би пратила трасу нафтовода ЈАНАФ, а односи се на пријем ЛНГ-а са терминала на Крку или Ријеци.

„И долазимо до интерконекције са Румунијом. Мислим да ту треба ставити фокус за неки наредни период. Релативно је кратка деоница, тако да не би било скупо то изградити, нарочито на овој српској страни, и то би нас повезало са једним додатним извориштем гаса. То је природни гас који није ЛНГ форма, зато што Румуни имају та истражна поља у Црном мору и једно велико поље које планирају следеће године да пусте у рад, Нептун Дип, где би Србија могла да рачуна на неке заиста знатне количине гаса. То би био неки идеални микс за Србију у будућности, значи наставак испорука руског гаса преко Турског и Балканског тока, тај нови гасовод из Румуније и ова интерконекција са Бугарском као неки корективни фактор у том нашем гасном миксу“,истакао је Гавриловић.

На питање да ли је после свега реално да Европска унија и даље инсистира на одлуци о забрани увоза руског гаса, чиме директно ради у корист своје штете, саговорник Спутњика каже да, судећи по досадашњим потезима политичара који тренутно воде главне земље ЕУ, ту неће бити неке претеране промене политике.

Али ће, сматра он, онда бирачко тело вероватно њих променити и онда ће доћи и до промене овакве енергетске политике Европске уније за шта је, како напомиње, такође, потребно да се смири рат у Украјини. Успостављање нове безбедности на континенту последично ће, уверен је, значити и енергетску безбедност.

„То значи да ће онда енергенти ићи својим природним токовима од најповољнијих изворишта ка потрошачима у Европској унији. И то је то. Значи, чим се буде стабилизовала политичка ситуација, кад се рат буде смирио, поново ће комерцијални интереси урадити своје и успоставиће се ти традиционални коридори за допрему енергената до Европе. Нема другог решења“,закључио је Гавриловић у емисији Енергија Спутњика.