У нашем соларном систему, унутрашње планете (од Меркура до Марса) су стеновите, а спољне планете (од Јупитера до Нептуна) су гасовите. Овај планетарни образац – стена па гас – доследно се опажа широм Млечног пута.
Тако је било све док међународни тим научника није детаљније погледао звезду названу ЛХС 1903. Њихове опсервације откривају систем од четири планете који крши ову конвенцију.
Планете око ЛХС 1903 (хладне, пригушене црвене патуљасте звезде) почињу са стеновитом планетом која кружи близу, а затим два гасовита света, што је очекивани планетарни образац.
Међутим, помоћу сателита ЕСА за егзопланете ЦХЕОПС, астрономи су видели изненађујућу четврту планету на спољном рубу система – и најудаљенија планета је била стеновита, а не гасовита, стоји у чланку објављеном на сајту Phys.org.
"Овај чудни поремећај представља специфичан изврнути систем. Стеновите планете се обично не формирају далеко од своје матичне звезде, споља у односу на гасовите светове", каже др Томас Вилсон са Одељења за физику Универзитета у Ворику.
Традиционални модели сугеришу да су планете најближе звездама стеновите јер зрачење звезде односи њихове гасовите атмосфере, остављајући густа, тврда језгра.
Гасовити џинови се формирају даље у хладнијим регионима где се гас може акумулирати и планете га могу задржати. Ипак, изгледа да је далеки стеновити свет који кружи око ЛХС 1903 или изгубио своју гасовиту атмосферу или је никада није формирао.
Др Вилсон и колеге разматрају различита објашњења за настанак те необичне стеновите планете. Да ли су стеновите и гасовите планете замениле места? Или је стеновита планета изгубила своју атмосферу у судару? Ове теорије су одбачене.
Пронашли су доказе да се четири планете нису формирале у исто време, као што би се очекивало, већ једна за другом у процесу који се назива изврнуто формирање планета. Ако је ЛХС 1903 родила своје четири планете једну за другом, од унутрашње до најспољније планете, онда свака планета еволуира по реду скупљајући прашину и гас из околине и остављајући удаљеније планете да чекају и потенцијално еволуирају у другачијем окружењу.
"До времена кад се ова коначна спољна планета формирала, систем је можда већ остао без гаса, који се сматра битним за формирање планета. Ипак, имамо мали, стеновити свет, насупрот очекивањима. Изгледа да смо пронашли први доказ за планету која се формирала у окружењу са потрошеним гасом", објашњава др Вилсон.
Ова мала стеновита спољна планета можда је само необичан изузетак или је можда први траг новог обрасца у начину еволуције планетарних система. Како год било, то је откриће које захтева објашњење које се налази изван нашег типичног схватања о формирању планета.
Наше теорије о формирању планета заснивају се на ономе што видимо и знамо о нашем соларном систему. Пошто видимо све више и више различитих егзопланетарних система, почињемо да преиспитујемо ове теорије.
Много тога о начину формирања и еволуције планета је и даље мистерија. Проналажење оваквих трагова за решавање ове загонетке је управо оно што ЦХЕОПС има за циљ, кажу научници.
Погледјате и: